Mona Wellness priča u dvoje
Naslovna » Aktuelno » Održana konferencija za medije i predavanje o savremenom mjuziklu povodom 100tog izvođenja Jadnika!

Održana konferencija za medije i predavanje o savremenom mjuziklu povodom 100tog izvođenja Jadnika!

 

„JADNICI ŽIVE I DOŽIVELI SU 100-TO IZVOĐENJE!“
Četvrtak, 23. jun, Velika scena Opere i teatra Madlenianum

Kada smo davne 2007. postavljali mjuzikl JADNICI (Les Misérables), prvi
mjuzikl na sceni Madlenianuma, nismo ni slutili da će doživeti ovakvu dugovečnost, niti
da ćemo doći do 100-tog izvođenja. Prva premijera 18. oktobra 2007. godine, u
okviru 39. BEMUS-a, pobrala je fantastične kritike i stručne javnosti i publike. Mjuzikl koji
su sad već videle generacije naše publike u režiji Nebojše Bradića i pod dirigentskom
palicom Đorđa Stankovića i Vesne Šouc, i dalje intrigira. U prvoj produkciji premijeru
i par repriza je dirigovao gost iz Italije Marko Pače, Žan Valžana je pevao Zafir
Hadžimanov, uz njega su maestralno igrali Inspektora Žavera Vladimir Andrić i
Srđan Timarov, Fantin Katarina Gojković zajedno sa Tanjom Obrenović, Dejan
Lutkić i Nataša Marković su bili bračni par Tenardije, u alternaciji sa operskim
pevačima Darkom Đorđevićem i Dubravkom Filipović, Dubravka Arsić je bila
Kozeta, na premijeri Eponinu je pevala Željka Zdjelar, a kasnije su se u toj ulozi
smenjivale Katarina Žutić i Snežana Jeremić, Ivan Bosiljčić je nastupao kao
Marijus, Ljuba Popović je predvodio revoluciju u liku Anžorla. U ovoj prvoj produkciji
igrao je još i Žarko Stepanov kao Formen. Naravno u ovako velikom i dugovečnom
mjuziklu deca su se smenjivala, a među imenima dece ćete prepoznati neka prezimena,
recimo Nemanja Leković je bio prvi Gavroš, dečak koji raskrinkava Inspektora Žavera
i gine na barikadama. Njega je njegov otac Zoran Leković doveo na audiciju, i sticajem
srećnih okolnosti ostao je je da peva sve predstave Jadnika u liku Biskupa iz Dinja! Ana
Vučić i Milica Marković su bile male Kozeta i Eponina.
Na zahtev publike i kulturne javnosti ova kultna predstava, koja je postala zaštitni
znak Madlenianuma, obnovlja se 15. marta 2014. godine sa istim autorskim timom,
ali sa velikim promenama u podeli uloga. U ulozi Žana Valžana se pojavljuje Nebojša
Dugalić, a sa druge strane, neki od glumaca su zamenili uloge, poput Dejana Lutkića
koji se sad pojavljuje kao Inspektor Žaver i Srđana Timarova koji je u obnovljenoj
predstavi Tenardije, Branislava Podrumac postaje Eponina, a oprobala se i kao
Fantina. Ansamblu Jadnika su se tokom godina pridružili i: Slaven Došlo kao Marijus,
kao Kozeta se pojavljuju Jovana Ćurović, Nevena Đoković i Mina Gligorić, koja je
pevala i Fantinu i Eponinu. Fantinu su pevale još i Ivana Popović i Anja Orelj. Tadija
Miletić, koji je asistent reditelja obnovljene produkcije, je nekoliko puta spašavao ovu
predstavu, jer sve uloge zna napamet, tako je pevao Marijusa, Formena, Bamataboa, a
često je bio i u horu Jadnika. Niko nije ostao ravnodušan na naše male glumce-soliste:

Gavroša, malu Kozetu i Eponinu. Kako su naša deca rasla tako su se i smenjivala deca u
ovim ulogama. U obnovljenoj predstavi Gavroša igraju: Marko Rapajić, Aleksa
Stanivulović, Nikola Brun, Filip Savić i Relja Žikić, 100-tu predstavu će igrati
Gavrilo Ivanković. Kozetu i Eponionu su naizmenično igrale: Katarina Tričković i
Tijana Golemović, Ana Kojo i Iskra Stojanović, Vanja Žikić (Reljina sestra) i Enja
Janković, u poslednjim predstavama. Monumentalna scenografija Geroslava Zarića i
čarobni kostimi Bojane Nikitović još su doprineli veličanstvenosti ove produkcije.
Jadnici (Les Miserables), jedan od najslavnijih romana francuske literature, pisca
Viktora Igoa (1802-1885), objavljen je u petotomnom izdanju 1862. godine u Parizu i
izazvao je mnoge, uglavnom oprečne polemike. Brojne pristalice proglasile su roman za
remek-delo čuvenog stvaraoca, dok su ga drugi osuđivali kao jeretički. Društvenu i
socijalnu sagu iz francuske istorije iz postrevolucionarnih vremena i posle Napoleonovih
ratova Igo slika kroz podzemlje Pariza. Dno društva predstavljaju „mali ljudi“ iz
svakodnevnog života, pre svih ljupki Gavroš, simbol mangupa s trotoara, nitkov i ratni
profiter Tenardje, prostitutka Fantina, ali pre svih glavni lik, neverovatno human, pošten
i dobar, ali robijaš, glavni junak romana Žan Valžan. Roman prati njegovu sudbinu od
posrnuća do ovaploćenja, od greha do iskupljenja. Njegov antiopod, njegovo „drugo ja“,
bespoštedni policijski narednik Žaver, simbolizuje samu savest čovečanstva, neumoljivo
prati glavnog junaka, kao njegova senka. Ljubav Marijusa i Kozete jedna je od najlepših
paralelnih ljubavnih priča u romanu. U pozadini je priča o revoluciji i revolucionarima na
barikadama Pariza, ljubavni zanos pod mecima, priča o „izgubljenoj generaciji“ i
razočaranim revolucionarima, deo su svih naroda i vremena. Pored sudbina junaka i
likova, Jadnici su i roman o pravdi i nepravdi, o dobru i zlu, politici, religiji, etici i pravu,
kao i o različitim vrstama ljubavi, od posesivne, mladalačke, romantične, do porodične i
tragične.
Zahvaljujući tandemu Mišela Šenberga, kao kompozitora, i Alena Bublila, kao
tekstopisca adaptacije romana, nastao je engleski mjuzikl Les Miserables koji je do
danas obišao sve svetske scene i postao u našem vremenu jedan od najpopularnijih
svetskih mjuzikla. Najdugovečniji mjuzikl sa preko 40.000 izvođenja, koga je videlo
preko pedeset miliona posetilaca. Prvi put je izveden 1985. godine u Barbikan centru u
Lonodnu, a 1987. godine na Brodveju, Les Misérables (od milja zvani Le Miz) su postali
hit koji ne silazi sa muzičkih scena sveta. Ovaj mjuzikl osvojio je preko 50 najvažnijih
nagrada, među kojima je i Grammy za album pesama sa brodvejskog izvođenja
(trostruki platinasti disk). Kruna uspeha ovog mjuzikla predstavlja nagrada TONY 1987.
Mjuzikl je preveden na 21 jezik, na sceni Madlenianuma prvi se put predstavio publici u
Srbiji i Beogradu. Doživeo je preko 60 filmskih ekranizacija, poslednju 2012.
Lepota ove muzike do danas je oduševila više od 60 miliona gledalaca širom
sveta. Njeni kvaliteti su u takozvanoj prokomponovanosti muzike, tojest muzička matrica
koja teče od početka do kraja i mnogo je bliža žanru pop opere nego mjuzikla, jer se sve
vreme peva, a tek nekoliko reči teksta i izgovaraju. Muzika je pitka, slušljiva, reklo bi se
laka i lagodna, ali to je svakako i tačno – za slušanje. Za izvođače, to je partitura koja
ima svoje visoke vokalne zahteve, i to na takoreći sve uloge, čak i one iz horskog

ansambla koje zahtevaju i puni glumački doprinos. Ni u jednom trenutku nije moguće
statično stajanje i pevanje kao u operi, ni u jednom trenutku opuštanje uz „lake note“
mjuzikla. Uz sve teškoće postizanja vrhunskog izraza i u vokalnom i u glumačkom
smislu, peva se na stranom jeziku, cela predstava se izvodi na engleskom, što posebno
predstavlja problem i izazov, jer ma koliko se radilo na jeziku i na dikciji uz vrsnog
lektora sa matičnog područja, ostaje da se najdublje emotivne situacije izražavaju kao
da je to maternji jezik izvođača, znači s najdubljim uživljavanjem i sa najiskrenijim
porinućem u likove.
Kao i u operi, svaki od likova ima svoje songove (arije) u zatvorenim i otvorenim
scenama, kao i duete i ansambl scene. Velika je uloga hora koji deluje kao živi
organizam, pokretljiv, vitalan, čas na barikadama, čas u kafani, čas na ulicama Pariza.
Nekoliko songova obeležavaju zvučni svet ovog mjuzikla, pevaju se i van scene, u
svim prilikama, kao što je song Fantine I dreamed a dream (Sanjala sam san) zatim
Žavera Stars (Zvezde) do velikih finalnih scena, kakva je na kraju prvog čina One Day
more (Još jedan dan). Jedan od monologa Žana Valžana počinje tekstom God on high
(Bog u visinama), a song Eponine On my own (Po mome), Mariusa Empty chairs at
empty tables (Prazne stolice za praznim stolovima) kao i finale mjuzikla, njegov epilog
Do you hear the people sing? (Čuješ li narod kako peva?) grade raskošan melodijski svet
zahtevnih, popularnih tema koje ne zalaze ni jednog trenutka u banalnost. One su
uzvišene, ali pevljive i romantične kako što je i sama velika tema romana.
Agencija koja zastupa autore mjuzikla Les Miserables, donela je 2010. godine
odluku za sve kuće koje od tog trenutka postavljaju predstavu, izvesne promene u
njenoj partituri, kako za orkestar tako i za vokalni i glumački deo uloga čime je još više
težište pomereno ka ozbiljnoj muzici, ka operskom žanru. Posmatrano i na taj način,
mjuzikl koji je veliku popularnost ostvario u čitavom svetu, poseduje izuzetno visoke
umetničke kvalitete ne samo u svome žanru već u celokupnoj muzičko-scenskoj
produkciji. Produkcija Madlenianum, u režiji osvedočenog majstora mjuzikla, Nebojše
Bradića, ocenjena je od strane onih koji su predstavu videli na našoj sceni, ali i po video
zapisu u svetu, kao jedna od najboljih postavki uopšte.
Izazovan za izvođače i autorski tim, privlačan za publiku, mjuzikl Miserables , je
pravi muzičko-scenski hit u celom svetu, od svoje prve postavke. Svako izvođenje na
sceni Opere i teatra Madlenianum izaziva ushićenje podjednako kod ansambla i kod
publike, budeći sve naše potrebe za lepim, humanim, dobrim i poštenim u svetu u
trenutku u kome živimo. „Ako postoji završna poruka u mjuziklu Jadnici, ona glasi:
’Voleti drugu osobu znači videti lice Boga’. Voleti nekog drugog i pomagati mu u
najtežim i ekstremnim okolnostima, prilično je nesavremena poruka u svetu koji nam
poručuje: ’Voleti sebe znači videti lice Boga’. Ono što Igo poručuje svom čitaocu i što
gledalac naših Jadnika oseća, jeste da on može da menja stvari. Mislim da je veliki odziv
pozorišne publike na izazov mjuzikla Jadnici upravo u prepoznavanju te poruke. Gledaoci
posle predstave odlaze s osećanjem da su videli nešto što je učinilo da se osećaju
mnogo pozitivnije u odnosu na mnoge teške stvari u životu.“, poručuje nam Nebojša
Bradić, reditelj predstave.

100-to izvođenje Jadnika pratilo je i predavanje na temu savremenog mjuzikla,
održano dan ranije na Belle Ettage-u Opere i teatra Madlenianum. „Mjuzikli su kao ledeni
bregovi: obožavate samo onaj mali deo koji vidite.” Na ovom predavanju reditelj
Nebojša Bradić, dirigentkinja Vesna Šouc, uz pomoć soprana Branislave Podrumac i
klavirsku pratnju Dragane Anđelić Bunjac su prisutne odveli ispod vodene površine i dali
širi pogled na detalje onoga što dovodi do uspešnog mjuzikla.

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top