rana rezervacija jesen 2019
Naslovna » Obrazovanje » Ispeci pa reci deci » Andre-Mari Amper

Andre-Mari Amper

Znameniti francuski fizičar, matematičar i prirodnjak, član Pariske akademije nauka (1814). Član mnogih inostranih akademija nauka, počasni član Peterburške akademije nauka (1830). Osnivač elektrodinamike. Zasnovao teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Po njemu je dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje.
Andre-Mari Amper rodio se u Lionu 20. januara 1775, umro u Marselju 10. juna 1836.

andre-marie-ampere

Biografija

Amper je rođen u Lionu, gdje je stekao i obrazovanje. Posle očeve smrti (pogubljen na giljotini 1793. godine) Amper je najpre bio predavač u Politehničkoj školi u Parizu, zatim je držao katedru fizike u Burgu, a od 1805. godine – katedru matematike u pariskoj Politehničkoj školi.

Godine 1814. izabran je za člana Francuske akademije nauka, a 1824. godine postaje profesor eksperimentalne fizike na Kolež de Fransu. Umro je 10. juna 1836. u Marselju.
Ime mu je uvršteno u spisak najvećih naučnika Francuske, koji se nalazi u prizemlju Ajfelovog tornja.

Naučna delatnost
Oblasti u kojima je Amper obavio značajna istraživanja su matematika, mehanika i fizika. Najveći istraživački rad u fizici obavio je u oblasti elektrodinamike. Godine 1820. ustanovio je pravilo za određivanje pravca dejstva magnetnog polja električnog provodnika na magnetnu iglu, poznato kao Amperovo pravilo. U brojnim ogledima ispitivao je uzajamno delovanje magneta i električne struje; za ovu svrhu izumeo je niz instrumenata; utvrdio je da Zemljino magnetno polje utiče na pokretni provodnik sa električnom strujom. Iste godine je otkrio uzajamno djejstvo dve električne struje, sročio zakon za tu pojavu (Amperov zakon), razvio teoriju magnetizma i predložio korišćenje elektromagnetnih procesa za prenos signala.

Amper je smatrao, da je uzajamno delovanje magneta posledica uzajamnih delovanja tzv. kružnih molekulskih struja unutar magneta koje stvaraju magnetna polja kao mali tanki magneti, ili magnetni listovi. Ova izjava poznata je kao Amperova teorema. Prema tome, veliki magnet, sastoji se iz niza elementarnih magneta. Ovo je suština dubokog ubeđenja naučnika da magnetizam potiče od električne struje i da je u tesnoj vezi sa elektricitetom.
Godine 1822. Amper je otkrio magnetno djejstvo solenoida (strujnog kalema), odakle je proistekao zaključak o istovetnosti magnetnog polja solenoida i magnetnog polja stalnog magneta. Tako se rodila ideja da se stvori jače magnetno polje pomoću gvozdenog jezgra, smeštenog unutar solenoida. Godine 1826. dokazana je teorema o cirkulaciji magnetnog polja. Godine 1829. Amper je izumeo komutator i elektromagnetni telegraf.
U mehanici mu pripisuju formulaciju pojma kinematika.
Godine 1830. uveo je u upotrebu naučni pojam kibernetika.

Zahvaljujući svestranom talentu Amper je ostavio traga i u istoriji razvoja hemije, koja mu dodeljuje jednu od počasnih stranica i smatra ga, zajedno sa Avogadrom, autorom važnog zakona savremene hemije.
U čast naučnika jedinica jačine električne struje nazvana je amper, a odgovarajući merni instrument – ampermetar.

Neka Amperova istraživanja tiču se botanike, a takođe i filosofije.

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top