Zimske carolije Mona
Naslovna » Obrazovanje » Ispeci pa reci deci » Božićni običaji kod katolika i pravoslavaca

Božićni običaji kod katolika i pravoslavaca

bozic-pravoslavni i katolicki

Božić se smatra praznikom mira, dobrote, humanosti, praštanja i pomirenja. Običaj, zajednički svima, je da se na ovaj dan ljudi mire među sobom, i da opraštaju onima koji su im naneli zlo, ma koliko ono bilo.

Božić je u hrišćanstvu vrlo značajan praznik u svim granama ove vere – kod pravoslavaca, katolika, protestanata, metodista i drugih, pa sam odlučila da istražim u čemu se sve razlikuju božićni običaji kod pravoslavaca i katolika.

Pre svega, dok katolici slave Božić 25. decembra, dvanaest dana posle Svete Lucije, pravoslavci ga slave po Julijanskom kalendaru 7. januara. Postoji dosta običaja vezanih za period uoči Božića, koji se negde još uvek neguju, a negde se već smatraju zastarelim.

Tokom tri nedelje pre Božića, pravoslavci slave Detince, Materice i Oce. Ovaj običaj nije mnogo zastupljen, naročito u urbanim delovima zemlje. Da malo pročačkamo, pronašli bismo dosta sela i varoši koja ove običaje revnosno održavaju. Na Detince, deca se vežu kanapom ili koncem za nogu, a onda se vraćaju majci ako obećaju da će biti dobri. Na Materice, majke su ,,kidnapovane’’, a vraćaju se jabukama, suvim šljivama i raskošnim ručkovima. Na Oce, očevi daju novac deci i male darove ostatku porodice (ženi, majci, tašti, tastu itd.).

Kod katolika, četiri nedelje pred Božić, počinje došašće ili advent, što je vreme pripreme za Hristov dolazak. Uglavnom počinje 27. novembra, ili 3 decembra. Postoje i krajevi gde počinje 25. decembra što je kod njih dan Svete Katarine Aleksandrijske. U prvom delu došašća, koji traje do 16. decembra, spremaju se za dolazak Hristov, koji je ujedno i sudnji dan, a ostatak, do 24. decembra, pripremaju se za slavlje Hristovog dolaska kao čoveka na zemlju. Za to vreme, svakog jutra, ljudi idu na mise veoma rano ujutru, još pre svitanja.

Dok kod pravoslavaca nema mnogo običaja vezanih za predviđanje vremena i sledeće godine u staroj, kod katolika ih ima dosta. Prvo, na Sv. Barbaru, koja je 4. decembra, seje se pšenica, ali negde se to radi na dan Sv. Lucije. Time se procenjuje kakva će biti letina sledeće godine. Posle toga, slavi se dan Sv. Nikole 6. decembra, a onda i dan Bezgrešnog začeća Device Marije 8. decembra. Posle toga, ide dan svete Lucije. Pošto od Sv. Lucije pa do Božića ima dvanaest dana, smatra se da svaki dan predstavlja predstojeći mesec, i zato tokom tih dana predviđaju vreme. Devojke u nekim krajevima oblače bele plašteve, pa nose noževe i tanjiriće na kojima su upaljene sveće, a pored njih dva oka od neke domaće životinje, jer je navodno sveta Lucija izgubila svoje oči. Posle toga ide sv. Toma 21. decembra. Tada se sprema hrana koja će se jesti na Božić.

Kod pravoslavaca, poslava Hristovog rođenja počinje dan ranije. Prema narodnoj tradiciji, u selima domaćin u ranu zoru, praćen pucnjevima iz pušaka odlazi u šumu po stablo za badnjak, a pre zamaha sekirom stablo poliva vinom i šakom žita. Oduvek se za badnjak biralo stablo hrasta koji po mitologiji starih Slovena predstavlja sveto drvo. Kada je reč o gradskim sredinama, poštuje se običaj unošenja badnjaka u domove i postavljanje slame na pod.  Svake godine na Badnjidan u crkvama se održava služba, a zatim se u dvorištu crkve okuplja veliki broj vernika kako bi položili badnjak na vatru da gori. Nakon toga, služi se kuvano vino.

Kod katolika, ukućani su rano ustajali, a žene su napravile božićni obed, pospremile dom i spravile nemrsnu hranu za večeru, budući da se na Badnjak posti. Muškarci su pak hranili stoku, koja je trebala biti spokojna zbog božićnih svetkovina, a takođe su pripremali drva za ogrev i nabavljali hranu koju bi domaćice potom spremale. Na stolu  kod njih su poslagani: orasi, lešnici, rogač, bademi, smokve, jabuke, kako u kojem kraju šta uspeva. Pre Badnje večere upalila bi  se sveća i izmolila molitva. Sprema se posna hrana.

Još jedan zanimljivi običaj je Vitleanska igra, koja dočarava rođenje Isusa i ide se od kuće do kuće, gde se to prikazuje. Potom se izvođačima daju pokloni.

Kod katolika, sveta misa u ponoć obeležava početak 25. decembra, kada se proslavlja Božić.u nekim delovima zemalja, postoji ,,Pastirska’’ misa, koja je dobila naziv po verovanju da su Isusa prvo videli pastiri. Posle toga sledi još jedna misa i time se završavaju obredi.

Kod pravoslavaca, na Božićno jutro, pre svitanja, na pravoslavnim crkvama zvone sva zvona objavljujući dolazak Božićnog slavlja. Značajan deo vernika odlazi u crkvu na jutrenje i liturgiju. U prepodnevnim satima u kuću dolazi poseban gost – položajnik. To je prva osoba koja na Božićno jutro dolazi u kuću i prema verovanju donosi sreću u dom. Nakon božićnog pozdrava, položajnik badnjakom džara vatru i govori zdravicu poput: “Koliko varnica toliko zdravlja, sreće, veselja, parica“.

Postoji verovanje da se na Božić sve započinje, pa mnogi na ovaj dan late onoga što bi voleli da rade cele godine. Drugi dan Božića posvećen je Bogorodici, a trećeg dana se iz kuće iznose badnjak i slama. Veruje se da će ukoliko je na Božić magla i oblačno vreme uslediti rodna godina.

Nadamo se da ti se dopao ovaj kratki vodič kroz  kulture naroda koji zajedno sa nama slave Hristovo rođenje, i nadam se da vam se svideo. Svima vam želimo srećnu Novu godinu, Badnje veče i Božić!

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top