Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena.U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik.
Toga dana deca šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone i na taj način se “dreši”.
Vezivanje ima simboličko i višestruko značenje.
Najpre, sam čin vezivanja označava čvrstu vezu između majke i dece.
Zatim predstavlja mir, slogu i poštovanje svih članova porodice, kao i međusobno pomaganje i oslanjanje jednih na druge u dobru i u zlu.
Sam čin vezivanja ne znači nadmoć ili vladavinu već mu smisao treba potražiti u davno izgubljenoj reči “vrv”, od koje potiče reč vrvca ili vrpca.
Tokom trudnoće dete je vezano za majku pupčanom vrpcom.
Čvrsta unutarmaterična veza plod-posteljica-majka nastavlja se nakon rođenja vezom majke i deteta preko dojke. Taj prisan dodir za dete znači mnogo više od ishrane. Ono je tada mirno, zadovoljno, u bliskom dodiru s majkom, koja ga hrani, tepa mu, smeši se i mazi ga.
Povezanost majke i deteta vremenom se povećava. Njihova međusobna emotivna veza dnevno jača, pa dete s majkom počinje da predstavlja malu zajednicu.
Dodir po kosi i držanje za ruku je čarolija koju samo majka može da pruži detetu.
Glas majke deluje kao sedativ na dete. Pored zagrljaja i samog fizičkog kontakta koji majka ostvari sa detetoom, najjače umirujuće dejstvo ima majčin glas.
Pogled pun ljubavi i razumevanja…
Osmeh, koji zrači i otvara detetu vrata cele vasione…
Sve to čini neraskidive veze između majke i deteta koje se na materice simbolično označavaju.