Molijerovi dani 2024.

MOLIJEROVI DANI

u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu

I ove godine Francuski institut pozvao je u Srbiju izuzetne autore, koji će obradovati ljubitelje savremene francuske književnosti i stripa.

Od 8 do 11. maja, u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu biće priređeni susreti sa Andrejem Makinom, Majlis Besri i Kristijanom Laksom.

Manifestacija počinje 8. maja svečanim proglašenjem „Srpskog Gonkura“.

Zvaničan naziv ove književne nagrade, jedinstvene po tome što je dodeljuju mladi, je Gonkurov izbor studenata Srbije.

U prisustvu francuskog pisca Andreja Makina, kao i predstavnika srpske književne scene, frankofonih ambasadora i medija, studenti univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu,

koji su proteklih meseci analizirali četiri francuska romana iz poslednje selekcije za Gonkurovu nagradu, proglasiće svog favorita.

U igri su romani:

Veiller sur elle, Jean-Baptiste Andrea (Bdeti nad njom, Žan-Batist Andrea), Iconoclaste, 2023

Humus, Gaspard Kœnig (Humus, Gaspar Kenig),  L’Observatoire, 2023

Sarah, Susanne et l’écrivain, Éric Reinhardt (Sara, Suzan i pisac, Erik Renar), Gallimard, 2023

Triste tigre, Neige Sinno (Tužni tigar, Než Sino), P.O.L, 2023

Roman koji studenti budu proglasili najboljim biće preveden na srpski.

Andrej Makin, član Francuske akademije

Jedan je od najprevođenijih savremenih francuskih pisaca.  Rođen je 1957. u Divnogorsku, u Sibiru, a obrazovan je u duhu francuskog jezika i kulture, budući da mu je baka Francuskinja.

Odbranio je doktorat o savremenoj francuskoj književnosti na Moskovskom univerzitetu. Krajem osamdesetih godina nastanjuje se u Francuskoj. Predavao je nekoliko godina ruski jezik i književnost,

Doktorirao je i na Univerzitetu Pariz IV.

Prvi veliki uspeh postigao je romanom Francusko zaveštanje, koji je 1995. godine dobio najprestižnije francuske književne nagrade – Gonkur, Gonkur gimnazijalaca Francuske i Medisi.

Većina njegovih romana prevedena je sa francuskog na srpski. Sve ih je prevela Anđa Petrović, osim jednog koji je prevela Ana Moralić.

Prvi srpski izdavač Makina je Paideia, koja je objavila najveći broj njegovih prevoda, a kasnije ga objavljuje Laguna.

Poznati su njegovi romani Stari kalendar jedne ljubavi, Prijatelj Jermenin, Arhipelag za drugi život, Francusko zaveštanje, Voljena žena, Zemlja i nebo Žaka Dorma, Ispovest grešnoga stegonoše,

Žena koja je čekala, Knjiga večnih ljubavi, Kći heroja Sovjetskog Saveza, Muzika jednog života…

Njegova književnost obojena je samoćom sibirskih prostranstava.

Makinov stil, učen i bogat, jedni nazivaju Volterovskim, drugi Floberovskim, pesničkim, ili neoklasičnim. Jedno je sigurno –  Makin ostaje veran svom izrazu.

Za njega, pisanje je više od stila, forme, lepih rečenica. Pisanje je vizija!

Razgovor sa Makinom biće priređen u Beogradu u sredu 8. maja od 18 sati u Francuskom institutu (Knez Mihailova 31), a  za one koji nakon razgovora ne budu uspeli da dobiju posvetu, potpisivanje knjiga i druženje sa piscem biće priređeno i 10. maja u 17 sati u Knjižari Delfi SKC (Kralja Milana 48).

Makin će gostovati i u Novom Sadu u četvrtak, 9. maja u 18 sati u Biblioteci Matice srpske.

Majlis Besri

Francuska romansijerka i producentkinja radio emisija na France Culture. Senzacionalno je stupila na francusku književnu scenu 2020. sa smelim prvim romanom Treće doba, koji je iste godine dobio Gonkurovu nagradu za prvi roman.

Romansijerka opisuje poslednje dane nobelovca Samjuela Beketa, koje je proveo u jednom pariskom domu za ljude trećeg doba. Ukrštajući svoja saznanja, činjenice i maštu, ona slika jedinstveni, melanholični i dirljivi portret autora čuvenog romana Čekajući Godoa, koji, ironično, ovde čeka svoj kraj i poslednji put sagledava svoj život i svoje delo.

Roman Treće doba na srpski je prevela Olja Petronić, objavila Geopoetika, 2023.

„Zahtevan poduhvat koji se mogao pokazati veoma rizičnim da Majlis Besri nije gotovo prirodno pronašla pravu ravnotežu između fikcije i stvarnosti, tako da čitalac ostaje bez daha od početka do kraja ovog romana, ne dosađujući se ni u jednom trenutku. A to je dokaz da je autorka umela da zapazi beskrajne detalje jednog kraja života, koji je neizbežan, ali ipak nije neskladan. Svaka čast!“ (Žan-Lik Favr, ActuaLitté)

Svoja potonja dva romana, koje je takođe objavila kod Galimara (još nisu prevedeni na srpski) Besri je posvetila velikanima umetnosti – Raspršene ljubavi (u čijem središtu je pisac nobelovac Vilijam Batler Jejts) i  Dadilja Fransisa Bejkona (o slikaru Fransisu Bejkonu).

Majlis Besri će gostovati u Beogradu, u četvrtak 9. maja od 18 sati u Francuskom institutu, i u Kragujevcu, u petak 10. maja, od 12 sati u Studentskom kulturnom centru (Radoja Domanovića 12).

Kristijan Laks

Francuski strip autor, scenarista, ilustrator, cenjen u Francuskoj i inostranstvu. Objavio je preko 50 albuma, više serijala, dobitnik je brojnih nagrada. Njegove teme su često istorijske i pokušava da pokaže koliko je teško breme istorije koje nose sve generacije. Crvena figura plodnosti je prvi i za sada jedini njegov strip preveden na srpski (Najkula, 2023, preveo Branislav Glumac). Francuski ko-izdavači ovog stripa su Futuropolis i Muzej Luvr.

Crvena figura koja simbolizuje materinstvo izložena je danas u Luvru, u Odeljenju umetnosti Afrike, Azije, Okeanije i Amerike – poznatom i pod nazivom Odeljenje primitivne umetnosti. Crvena figura materinstva je po svoj prilici pronađena na severoistoku dogonske visoravni, u regiji Tintam, poznatoj po prefinjenoj vajarskoj umetnosti. Ovo je strip posvećen toj neobičnoj skulpturi iz XIV veka, ali i migracijama, kolonijalizmu, raznovrsnosti kultura, spašavanju umetničkih dela od uništavanja, značaju Luvra i snazi želje za spašavanjem baštine i neprocenjivih vrednosti. Alu, junak stripa, rizikuje svoj život u želji da spase ovu figuru od rušilačkih snaga u njegovom rodnom Maliju. Opsednut je jednim ciljem – spasiti ovu skulpturu, prevaliti opasan i mukotrpan put do Pariza i poveriti je muzeju Luvr.

Laks vrlo često kroz svoju umetnost iznosi kritiku savremenog društva i nepravde koje su prisutne u mnogim njegovim sferama. Neke od tema njegovih albuma su: poteškoće sa kojima se u društvu sreću osobe sa invaliditetom (Govor bola),  ili društveni prevrati (poput onoga u Rumuniji u doba Čaušeskog), ili pak sučeljavanje sa sopstvenim bićem kroz teške izazove biciklizma, sporta koji i sam Laks obožava. Tvorac je serijala o strip-detektivu Le Šukasu (Le Choucas).

Ljubitelji devete umetnosti radovaće se susretima sa ovim stvaraocem, koji će biti priređeni u Beogradu u petak, 10. maja u 18 sati u Francuskom institutu,

a u subotu 11. maja u Novom Sadu, u knjižari Zenit (Njegoševa 24). U razgovorima sa autorom učestvovaće Pavle Zelić, Jovan Gvero, Dejan Savić.

Ulaz je slobodan, a francusko-srpski prevod obezbeđen.

Za 16. izdanje Molijerovih dana, Francuski institut u Srbiji pozvao je izdavačke kuće Lagunu, Paideiu, Geopoetiku i Najkulu da se pridruže organizovanju gostovanja autora čije su prevode objavili.

Svoj doprinos manifestacij daće i univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i kulturne ustanove poput Matice srpske, ili knjižara Delfi i Zenit, koje će ugostiti pisce, njihove čitaoce, sagovornike, prevodioce i izdavače.

Program Molijerovih dana možete preuzeti OVDE ili na sajtu Francuskog instituta u Srbiji

Festival Molijerovi dani jedna je od prvih u nizu manifestacija u okviru programa Ritam francuske kulture, koji Francuski institut u Srbiji priređuje u čast Letnjih Olimpijskih i Paraolimpijskih igara koje se ove godine održavaju u Parizu.