Muzej grada Beograda vidovdan slika Kosovka devojka

На Видовдан , 28.јуна од 10 до 18 часова у Конаку кнегиње Љубице, посетиоци ће моћи да виде најпознатију слику српске историје, чувену Косовку девојку, дело Уроша Предића na inicijativu Ministarstva kulture.

Ikonicna slika, delo koje svi prepoznaju cuva se u Muzeju grada Beograda i vazi za simbol nase nacije.

Слика Косовка девојка Уроша Предића

Једну од најпознатијих слика у историји српске уметности и културе Косовку девојку,
насликао је чувени сликар Урош Предић (1857–1953). Пореклом је био из Орловата, а
школовао се на Ликовној академији у Бечу. Стваралаштво Уроша Предића обележили су
бројни портрети, дела историјске тематике, призори из свакодневног живота Банаћана, као
и црквено сликарство.
Слику Косовка девојка поручило је Коло српских сестара, женско друштво основано 1903.
године у Београду, које се бавило хуманитарним радом. Чланице друштва су биле веома
активне током Балканских и Првог светског рата као добровољне болничарке које су
пружале помоћ и негу рањеним борцима.
Настала је на основу цртежа из 1914. године, а као инспирација за слику Урошу Предићу
послужила је народна песма Косовка девојка, коју је сматрао једном од најлепших у
историји српске књижевности.
Предић је насликао идеализовани приказ епске јунакиње, Косовке девојке, која „вида ране
смртно погођеном Орловићу Павлу“. Она је представљена као невеста Топлице Милана,
чија је супруга требало да постане након његовог повратка из боја. Међутим, пошто је
јунак изгубио живот у борби, Косовка девојка је постала ожалошћена вереница, која након
битке, лута бојним пољем у потрази за вереником, негује и окрепљује преживеле.
С обзиром да је настала у време Првог светског рата, слика се може се тумачити као
универзална сцена страдања у ратно време, а Косовка девојка као прва болничарка. На тај
начин, Предић је насликао општељудску трагедију која прати све велике ратне сукобе, а у
ликовима Косовке девојке и Орловића Павла приказао је српски народ и његове патње у
рату.
Слика је убрзо након настанка стекла велику популарност и била штампана на
разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе. Откупљена је од књижарског
предузећа „Полет“ 1940. године и од тада се чува у Музеју града Београд