Naslovna » Obrazovanje » Informator obrazovanja » Priprema za školu

Priprema za školu

priprema_za_skolu

Neka pitanja pripreme za školu iz ugla dečijeg psihologa

Priprema za školu

Priprema deteta i priprema roditelja

Ako drastično oslikamo savremenog budućeg prvaka videćemo dete koje može da prati sadržaje ako su raspoređeni po principima muzičkog spota ili reklame.

Najveći problemi su u smanjenoj pažnji, koncentraciji, ne razvijenoj kulturi slušanja drugih. Slaba je kontrola sopstvenog ponašanja i odlaganja svojih potreba, najčešće, slabe sposobnosti verbalnog razrešavanja konflikata. Provođenje slobodnog vremena više usamljenički, ispred televizora i kompjutera, malo u komunikaciji sa drugom decom i odraslima. Znanja o svetu i okruženju su slučajna, spontana i nepovezana.

Šta znamo o detetu?
Kako možemo da odgovorimo na sledeća pitanja?
Kako se ponaša dete u grupi, vrtiću, dvorištu, ispred zgrade u igrama sa vršnjacima?
Da li ulazi u konflikte češće ili ređe od drugih?
Ume li da sarađuje, kontroliše svoje ponašanje, da čeka svoj red, da sasluša drugog…
Ima li osećaj empatije – da li zna kako se drugi osećaju…,da li ume da traži pomoć, i da je daje drugome…
Pokazuje li inicijativu u aktivnostima, može li da izlaže pred grupom…. .
Ume li da adekvatno procenjuje sopstvene sposobnosti: šta može, ume…, šta o sebi misli i svojim sposobnostima?
Ume li da se igra: deca koja umeju da osmišljavaju svoju igru, prate suigrače u igri, upotrebljavaju svoju maštu – pripremljena su i za školsko učenje.
Da li predškolci znaju osnovne gradske znamenitosti i poneku priču o njima…
Radne navike i rad deteta u kući….u kojim kućnim aktivnostima doprinosi u skladu sa svojim mogućnostima i uzrastom?
Koliko je dete samostalno?…

Odgovori na ova pitanja odrediće aktivnosti pripreme deteta za školu.

Ukoliko dete reaguje agresivno, ne ume da sačeka svoj red, nestrpljivo je. Ima običaj da prepozna tuđe namere i ponašanje kao ugrožavajuće tipa “namerno me je spotakao, gurnuo isl”, i obično ima slab i nedovoljan rečnik da opiše svoja ili tuđa osećanja.To je vapaj u pomoć da se reaguje u pripremi deteta pre polaska u školu.
Kako? Vežbanjem kontrole sopstvenog ponašanja; bogaćenjem rečnika: opisivanjem različitim rečima svih osećanja koja njega i druge obuzimaju; vežbanjem i hvaljenjem kada verbalno razreši konflikt!

Važno:
Što češće organizovati u porodici zajedničke prijatne aktivnosti, igre, razgovore, šetnje sa detetom- najbolje neposredno po dolasku sa posla ili povratku deteta iz vrtića ili škole.
Prvi zajednički trenuci moraju biti ispunjeni sigurnošću, poverenjem i prijatnom atmosverom (bez obzira koliko je roditelj iscrpljen, gladan, umoran, uznemiren – on je odrastao i odgovoran za doživljaj sigurnosti svog deteta!). Ponekad je dovoljno samo pola sata razgovora – razmene deteta i odraslog. Ukoliko stvarno, ozbiljno, iskreno želite da pomognete svom detetu u teškoćama kontrole svog ponašanja morate se potruditi – prve rezultate možete očekivati ako preispitate i promenite i svoje ponašanje tek posle mesec ili dva. Ponašanje koje šteti i vama i detetu nije nastalo za mesec dana, logično je, da i za promenu treba barem četvrtina vremena nastajanja…?! Kontrolišite sami sebe tako što ćete beležiti u jednom bloku kojih ste se igara igrali ili šta ste radili zajedno sa detetom.
Organizacija režima dana: dovoljno mirnih i aktivnih delova dana: ograničiti vreme ispred kompjutera i televizora 1-2 sata u danu! (Previše utisaka koje ne mogu da razumeju ili stalno isti tip vizuelnih aktivnosti, koje ne prati razgovor ili analiza, zaključivanje ili razmišljanje).
Pred spavanje mirnije aktivnosti!
Pozitivan završetak dana: rezimirajte zajedno šta je svako od ukućana dobro uradio tog dana. Ono što vam se nije dopalo imali ste prilike da regujete ranije. Veče nije trenutak za zvocanje i prigovaranje. Čitanje priče pred spavanje nije izašlo iz mode.
Primećujte dete kada je mirno i staloženo, angažovano, a ne samo kad ima napad besa! Ne dozvolite da prekidač za vaše uključivanje u njegov život bude kažnjavanje, ili neadekvatno dečije ponašanje.

Kada nešto zahtevate od deteta: neka to bude jedan zahtev u jednom trenutku. Sve što imate da kažete, kažite kada ste blizu detetu, bez mnogo reči. Ako dovikujete detetu – liči će mu na grdnju ili prigovaranje. …i prestaće da vas sluša. Istraživanja pokazuju da nemirna deca pažljivije slušaju muškarce, možda zato što po pravilu upotrebljavaju manje reči od žena!

Izaberite mali broj važnih pravila. I nagrađujte pridržavanje. Nagrade moraju biti i zajedničke igre, a ne samo kupovina.

Bajke su najbolji materijal za vežbanje empatije. Kako se ko osećao u Ivici i Marici? Šta bi moglo da se poželi od zlatne ribice. Kako je ribici kad svi od nje traže da ispuni želje, ima li i ona neke želje, šta je junak radio, šta je mogao drugo da uradi, da li se plašio…. Zlatokosa i tri medvedića – kako su se medvedići brinuli o njoj, i nisu je grdili što im je pojela večeru, polomila stoličicu….
Pokušajte da vidite svet očima agresivnog deteta: kako im može izgledati dan ako ih stalno neko grdi, traži da budu staloženi, a oni to bez tuđe pomoći ne mogu. Kako se vi osećate, da li ste bliži osećanjima agresivnog deteta ili nevine žrtve?

Igre:
korišćenje mašte je najbolji način da se u igri vežbaju one sposobnosti koje će kasnije trebati u životu. Igre kobajagi, brzo i lako uključuju decu.
Igra u paru: jedan traži predmet od drugoga i ubeđuje ga da mu suigrač da igračku. Igrač može da da predmet-igračku, tek kad bude lepo zamoljen. Razgovara se: kad, na koje reči je bilo najlakše dati predmet. Parovi menjaju uloge. Igra je sve složenija što je omiljeniji predmet.
Igre vežbanja emocionalnog rečnika: cvet emocija – svaka latica je neka emocija: deca slažu latice oko cveta i govore o situacijama kada su osećali datu emociju; davanje što više reči za emociju, opis osećanja – najbolje je razgovarati sa više dece da bi razmenili sa drugima. Može se postavljati pitanje tada si tako uradio, a šta si mogao i drugačije da uradiš….
Vežbe kontrole svoga tela: sve igre leti-leti…, pliva-tone, dan-noć…, ili zajedničko igranje kaže se ime svog suseda i neka biljka, cvet, drvo, voće. ..u što bržem tempu; na kraju igre se obavezno dobije zadatak da se kaže nešto posebno lepo uz svako ime igrača.;
grupne igre vozića ili stonoge, lanac dece koji ponavlja iste pokrete…;
sve igre parova koji se igraju ogledala jedan drugome… izmišljanje priče o mačetu (dok deca leže opušteno na tepihu), koje se sunča, proteže, grebe noktima po tepihu;
igre zamišljenog držanja na dlanu uplašene ptičice: Kako ćete joj pokazati da je nećete povrediti? Šta možete da uradite da ona poželi da opet kod vas doleti…? Zamisli da si postao čarobnjak koji može da radi samo dobre stvari – šta bi sve moglo da se uradi…?

Proverite dečija znanja o neposrednom okruženju…>>

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top