Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

Radni odnosi

Što se tiče ostvarivanja prava iz radnog odnosa, Zakon o radu pruža sledeće normative:
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu. Lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, ne može se stavljati u nepovoljniji položaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, rođenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Iako je zakonodavac ovde propustio da izričito zabrani diskriminaciju po osnovu invalidnosti, pojam «neko drugo lično svojstvo» može se tumačiti tako da se odnosi na invaliditet. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Pravo utvrđuje nadležni organ za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Za vreme odsustvovanja sa rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije.
Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom iistrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena. Invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao, da otkaže ugovor o radu.

Oblast zapošljavanja osoba sa invaliditetom regulisana je brojnim zakonskim i podzakonskim aktima:

• Zakon o radu („Sl. gl. RS“, br. 70/01, 73/01 i 24/05)
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. gl. RS“, broj 61/05)
• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. gl, RS“, br. 36/09)
• Zakon o zaštiti na radu („Sl.gl. RS“, br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98)
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. gl. RS“, broj 101/05)
• Pravilnik o korišćenju sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje („Sl.gl. RS“, br. 88/04, 32/05 i 92/06)74

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE

Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji zasniva se na finansiranju penzija, što znači da svi koji rade i ostvaruju prihod, po principu obaveznosti, izdvajaju kroz doprinose sredstva za finansiranje penzija i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Suštinski smisao ovog osiguranja je da se materijalna i socijalna sigurnost obezbeđuje radom do nastanka nekih od rizika koji su kao takvi definisani u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja.

Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje ( Fond PIO ), i filijale Fonda kod kojih je osiguranik bio osiguran.

Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata:

• obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (koje se uređuje Zakonom o PIO)
• dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje (osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu obezbediti prava iz obaveznog PIO ili veći obim tih prava)

Obavezno osigurana lica (osiguranici) su:

• zaposleni
• lica koja samostalno obavljaju delatnost
• poljoprivrednici

Obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj:

• starosti-starosna penzija
• invalidnosti-invalidska penzija
• smrti – porodična penzija i pravo na naknadu pogreni troškova
• telesnog oštećenja prouzrokovanog na radu ili profesionalnom bolešću

Starosna penzija
Pravo na starosnu penziju mogu ostvariti:

• muškarci sa navršenih 63 odnosno žene sa navršenih 58 godina života i najmanje 20 godina penzijskog staža
• muškarci sa navršenih 65 odnosno žene sa navršenih 60 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja
• muškarci sa navršenih 40 odnosno žene sa navršenih 38 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života

Invalidska penzija
Za sticanje prava na invalidsku penziju, potrebno je da kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Znači, invalidnost postoji samo ako dođe do potpunog gubitka radne sposobnosti, a gubitak sposobnosti vezuje se za bilo koji posao. Promene u zdravstvenom stanju moraju biti trajne prirode.

Povredom na radu smatra se povreda koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla osiguranika.
Profesionalne bolesti jesu određene bolesti prouzrokovane neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima odnosno poslovima koje osiguranik obavlja.

Prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ostvaruju:

• lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju
• lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje
• učenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
• lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada
• lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.

Porodična penzija…>>