Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom

Zakon između ostalog predviđa da pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć uživa:

• lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju;
• trudnica i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prema propisima o radu;
• nezaposleno lice koje se stara o članu porodice koji je korisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu;
• lice kome je utvrđen treći stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
• lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak lišavanja poslovne sposobnosti – dok taj postupak traje.

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i negu drugog lica u ostvarivanju osnovnih životnih aktivnosti (čl. 92, st. 1).

Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. ovog člana kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica (čl. 92, st.5).

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica se ostvaruje u postupku propisanom propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Zakon predviđa da je iznos mesečnog dodatka za pomoć i negu drugog lica sedam hiljada šest stotina dinara i da se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje (čl. 93).

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima osoba kojoj je na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju utvrđeno telesno oštećenje od 100 procenata po jednom osnovu, ili da ima trajni organski poremećaj neurološkog ili psihičkog tipa (čl. 94).

Pravo na uvećani dodatak takođe ima tipa i lice iz člana 92. stava 1. zakona koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Zakon takođe predviđa da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.

Mesečni iznos uvećane naknade je dvadeset hiljada i pet stotina dinara i on se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje (čl. 94).

Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica pokreće se po zahtevu, a može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava.

O pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje se, prema psiho-fizičkim sposobnostima i godinama života, mogu osposobiti za određeni rad a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu.

Procena potrebe za dodatnom podrškom u obrazovanju vrši se u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja, a procena mogućnosti osposobljavanja za rad utvrđuje se po propisima kojima se uređuje profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad ostvaruje se u vidu troškova osposobljavanja za rad, troškova smeštaja u dom učenika, odnosno studenata ili internat, kao i u vidu naknade troškova prevoza.

Troškovi osposobljavanja za rad isplaćuju se preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno drugoj organizaciji u kojoj se lice osposobljava, a isplata se vrši na osnovu ugovora koji zaključuje centar za socijalni rad sa tim preduzećem, odnosno organizacijom po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu. Smeštaj u dom učenika, odnosno studenata ili internat vrši se na osnovu ugovora koji zaključuje centar za socijalni rad sa odgovarajućom ustanovom, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu.

Lice upućeno na osposobljavanje za rad kojem je neophodan prevoz od mesta stanovanja do mesta osposobljavanja za rad ima pravo na naknadu troškova prevoza u visini troškova najniže cene javnog saobraćaja.

Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite
Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisuje bliže uslove i standarde za pružanje svih usluga socijalne zaštite (u daljem tekstu: minimalni standardi). Bliže uslove i standarde propisane ovim pravilnikom primenjuju svi pružaoci usluga socijalne zaštite.

Specifikacijom usluga uređuju se:

1. svrha usluge;
2. korisničke grupe kojima je usluga namenjena;
3. aktivnosti koje se preduzimaju radi zadovoljavanja potreba određenih korisničkih grupa.

Minimalni standardi predstavljaju osnovne zahteve koji se moraju ispuniti kako bi se pružale usluge socijalne zaštite.

Minimalni standardi se sastoje od:

1. minimalnih strukturalnih standarda, kojim se utvrđuju infrastrukturni, organizacioni i kadrovski uslovi za pružanje usluge;
2. minimalnih funkcionalnih standarda, kojim se utvrđuju vrednosne, kvantitativne i kvalitativne dimenzije stručnih postupaka.

Zajednički minimalni strukturalni i funkcionalni standardi predstavljaju zahteve koji se moraju ispuniti nezavisno od korisničkih grupa kojima je usluga namenjena, izuzev ako posebnim propisom kojim se uređuju bliži uslovi i standardi za ostvarenje određenih usluga socijalne zaštite nije drugačije uređeno.

Pravilnik detaljnije definiše zajedničke „Službeni glasnik RS”, br. 42/2013 minimalne strukturalne stanarde u pogledu javnosti rada, lokacije objekta i opreme, održavanja lične higijene i higijene objekta, odlaganja otrovnih i drugih materijala, nesmetanog funkcionisanje korisnika, radnog prostora, rukovodioca i radnika zaduženog za korisnika, dnevnog i noćnog rada.

Pravilnik takođe definiše zajedničke minimalne funkcionalne stanarde u pogledu prijema korisnika, procene, određivanja stepena podrške, kao i druge funkcionalne standarde…

Stepen podrške određuje se s obzirom na celokupno individualno funkcionisanje korisnika i vrste potrebne pomoći, u odnosu na:

1. sposobnost neposredne brige o sebi;
2. učestvovanje u aktivnostima života u zajednici.

Podrška I stepena znači da korisnik nije sposoban da se samostalno brine o sebi i uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici, zbog čega mu je potrebno fizičko prisustvo i kontinuirana pomoć drugog lica.
Podrška II stepena znači da korisnik može da brine o sebi i da se uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici uz fizičko prisustvo i pomoć drugog lica.
Podrška III stepena znači da korisnik može da brine o sebi i da se uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici, ali mu je usled nedovoljno razvijenih znanja i veština potreban nadzor i podrška drugog lica.
Podrška IV stepena znači da korisnik samostalno, odnosno uz podsećanje, može da obavlja sve životne aktivnosti.

Na osnovu identifikovanih potreba, sposobnosti i rizika, za svakog korisnika sačinjava se individualni plan usluge.

Individualni plan usluge, obavezno sadrži:

1. ciljeve koji se žele postići pružanjem usluge;
2. očekivane ishode;
3. konkretizovane aktivnosti koje će se preduzimati, uključujući i aktivnosti u procesu prilagođavanja;
4. vremenski okvir u kojem se realizuje individualni plan usluge;
5. rok za ponovni pregled individualnog plana usluge;
6. imena lica odgovornih za realizaciju individualnog plana usluge.

Ponovni pregled se vrši u skladu sa rokovima navedenim u individualnom planu usluge, procenjenim intenzitetom podrške, definisanim ciljevima i ishodima, i omogućava prilagođavanje aktivnosti potrebama i ciljevima korisnika i ostvarenim efektima usluge.

Ponovni pregled svakog individualnog plana usluge vrši se najmanje:

1. jednom u šest meseci, za decu i mlade;
2. jednom u dvanaest meseci, za odrasle i starije korisnike.

Restriktivni postupci i mere prema korisnicima koji svojim ponašanjem dovode u opasnost sebe, druge korisnike, osoblje, posetioce ili imovinu, primenjuju se isključivo na osnovu planiranih, praćenih, nadgledanih i vremenski ograničenih intervencija, u skladu sa posebnim propisom.

Za ograničavanje kretanja, izolaciju ili kontrolu ponašanja korisnika pružalac usluge propisuje procedure, određuje lice odgovorno za odobravanje restriktivnih postupaka i mera i vodi evidenciju o njihovoj primeni, u skladu sa posebnim propisom.

Pružalac usluge obezbeđuje programske aktivnosti, koje su posebno prilagođene mogućnostima i interesovanjima korisnika.

Ako određene aktivnosti u okviru usluge koju pruža pružalac ne može realizovati korišćenjem sopstvenih resursa, obezbeđuje ih u zajednici, od drugih organizacija ili angažovanjem stručnjaka različitih profila, u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika i njihovim individualnim planovima.

Usluge domskog smeštaja privremeno se pružaju deci, kao i mladima do 26. godine života, odnosno do završetka školovanja i radnog osposobljavanja.

Usluge domskog smeštaja pružaju se deci i mladima čije se potrebe ne mogu zadovoljiti u okviru biološke, srodničke ili hraniteljske porodice ili kroz usluge u zajednici, na osnovu odluke organa starateljstva ili suda, odnosno po uputu centra za socijalni rad, do povratka deteta ili mlade osobe u biološku porodicu, odnosno do smeštaja u srodničku ili hraniteljsku porodicu, usvojenja ili osamostaljivanja.

Dete mlađe od tri godine ne smešta se u dom, osim u slučajevima predviđenim zakonom kojim je uređena socijalna zaštita.

Usluge domskog smeštaja pružaju se odraslim i starijim licima:

1. sa navršenih 65 godina života koja usled ograničenih sposobnosti imaju teškoće da žive samostalno, bez celodnevne podrške, nege ili nadzora;
2. sa navršenih 26 godina života, koja usled fizičkih, intelektualnih ili teškoća u psihičkom funkcionisanju imaju potrebu za intenzivnim i celodnevnim nadzorom, negom i podrškom tokom 24 sata, a čije se potrebe trenutno ne mogu zadovoljiti u porodičnom okruženju ili kroz usluge u zajednici.

Usluge smeštaja u male domske zajednice dostupne su:

1. deci i mladima sa III i IV stepenom podrške, najduže do završetka srednjeg obrazovanja;
2. deci i mladima sa I i II stepenom podrške.

Usluga predah smeštaja pruža se najduže 45 dana u toku kalendarske godine, s tim što može trajati najduže 20 dana u kontinuitetu, deci i mladima sa smetnjama u razvoju uzrasta od pet do 26 godina života, i to:

1. sa intelektualnim teškoćama i autizmom;
2. sa višestrukim smetnjama u razvoju;
3. sa senzornim invaliditetom;
4. sa fizičkim invaliditetom.

Svrha predah smeštaja je kratkoročni i povremeni smeštaj deteta sa smetnjama u razvoju, koji se obezbeđuje kao dnevni, vikend ili višednevni smeštaj, čime se pruža podrška kako detetu tako i porodici deteta, u održavanju i poboljšanju kvaliteta njihovog života s ciljem ostanka deteta u porodici.

Predah smeštajem obezbeđuje se kratkoročna i povremena nega deci i mladima sa smetnjama u razvoju, unapređuju se i razvijaju veštine samostalnog života, stvaraju mogućnosti za uključivanje u zajednicu, kao i za razvijanje, očuvanje i unapređenje snaga porodice.

Aktivnosti pomoći i podrške usmerene su ka zadovoljavanju osnovnih potreba i osiguranju bezbednog i prijatnog okruženja korisnika, i u skladu sa procenom potreba korisnika, obuhvataju:

1. obezbeđivanje ishrane u skladu sa razvojnim i zdravstvenim potrebama korisnika;
2. pomoć pri oblačenju i presvlačenju;
3. pomoć pri hranjenju i obavljanju lične higijene (tuširanje i kupanje);
4. pomoć pri kretanju;
5. pomoć pri održavanju higijene usne šupljine, nogu i noktiju;
6. pomoć pri brijanju i šišanju;
7. pomoć pri obavljanju fizioloških potreba;
8. pomoć pri održavanju higijene kreveta i prostora;
9. davanje prepisane terapije;
10. saniranje i nega manjih povreda;
11. kontrola vitalnih funkcija (pritisak, temperatura, nivo šećera u krvi, unošenje i izbacivanje tečnosti i sl.);
12. nabavku odeće i obuću primerene uzrastu i vremenskim prilikama;
13. obezbeđivanje prikladne dekoracije koja odražava individualne ukuse i želje korisnika;
14. obezbeđivanje dovoljno prostora i opreme koji korisniku omogućavaju privatnost;
15. čišćenje zajedničkih prostorija, soba i pripadajućih sanitarnih prostorija;
16. pranje i peglanje posteljnog rublja;
17. pranje i peglanje ličnog rublja;
18. pomoći prilikom održavanja prostora u kojem borave i staranja o ličnim stvarima;
19. po potrebi pratnja korisnika prilikom odlaska kod lekara ili do drugih potrebnih službi van ustanove.

Aktivnosti usmerene ka razvijanju i očuvanju potencijala korisnika, kao i pripremi za održiv nezavisan život, realizuju se u skladu sa svrhom smeštaja, karakteristikama korisničke grupe, kapacitetima korisnika, individualnim planom i u skladu sa procenom potreba korisnika obuhvataju pojedinačne i grupne pristupe radi:

1. podrške u izgradnji i održavanju pozitivnih odnosa sa drugim licima u okruženju;
2. organizovanja radno-okupacionih i edukativnih aktivnosti koje podstiču sticanje novih znanja i veština;
3. podrške u održavanju kontakta sa biološkom porodicom i drugim licima značajnim za korisnika;
4. organizovanja slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika;
5. organizovanja kulturno-zabavnih sadržaja u skladu sa interesovanjima, željama i sposobnostima korisnika u ustanovi i izvan nje;
6. razvoja veština za prepoznavanje i rešavanje problema;
7. razvoja komunikacionih veština;
8. razvoja veština za samozaštitu;
9. razvoja veština i znanja potrebnih za život i rad izvan institucije;
10. pružanja rehabilitacionih i terapijskih usluga;
11. pomoći u učvršćivanju stečenih znanja i veština.

Aktivnosti usmerene na podršku pri školovanju i zapošljavanju, u skladu sa kapacitetima i procenom potreba korisnika, obuhvataju:

1. pomoć u započinjanju i nastavku školovanja;
2. pomoć u traženju prilika za zapošljavanje unutar zajednice;
3. podsticanje i podrška u početnim danima novog zaposlenja.

Pravilnik detaljnije definiše zajedničke minimalne sturkturalne standarde za domske, usluge smeštaja u male domske zajednice, predah smeštaj i prihvatilišta za:
Smeštaj korisnika, ishrane, posluživanja hrane, održavanja higijene, osnovnih kadrova, prostora za dnevni boravak, obeležavanja rođendana i praznika, dostupnosti usluge 24 sata dnevno svakog dana u godini. Pravilnik detaljnije definiše posebne minimalne sturkturalne standarde za domski i predah smeštaj, usluge domskog smeštaja za decu i mlade.

Minimalni broj stručnih radnika, stručnih saradnika i saradnika neposredno angažovanih u radu sa decom i mladima na domskom smeštaju, određuje se na sledeći način:

Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji

Deca i mladi sa…>>