Adaptacija đaka prvaka

Radne navike

Da bi se dete naviklo na red i rad to treba činiti postepeno. Navike se ne stiču preko noći već dugotrajnim ponavljanjem određenih radnji. Valjalo bi dete usmeravati da svoje stvari svakodnevno ostavlja na svoje mesto, da obavlja neke poslove u kući koji ne zahtevaju mnogo snage i vremena ali koji će biti njegova redovna obaveza. Ono upravo obavljanjem ovih poslova stiče samostalnost i samopouzdanje koji su osnova zdrave i zrele ličnosti i odgovornog učenika.
Kako bi se stvorile navike za školski rad, dete treba da ima stalno mesto za rad, pribor i knjige kao i određeno vreme za rad i odmor.
*mesto za rad
Zajedno sa detetom odredite (definišite) radni prostor. Ukoliko postoji dečija soba, pretvorite jedan njen deo u mesto za rad. Ako niste u mogućnosti da detetu obezbedite prostor za rad, igru, druženje i odmor u jednoj sobi kreirajte te prostore na više mesta u kući, vodeći računa o tome da dete, ukoliko ne može da ima lični i «fiksiran» prostor, mora da ima lično uređen prostor. Mesto za intelektualni rad, za izradu domaćih zadataka i učenje, mora biti mirno i zaštićeno od prolaza ukućana dok je rad u toku. Bilo bi dobro da dete ima svoj radni sto i stolicu i od početka insistirajte da se učenje odvija baš tu i nigde drugde. U toku rada dete neka pravi kratke pauze za sok, poneku vežbicu istezanja ili toalet.

*pribor i knjige
Na radnom stolu držati samo knjige i pribor a nikako igračke ili slične stvari koje će skretati pažnju sa zadataka. Posle završenog učenja kod prvaka stvarati naviku da korišćene knjige i pribor skupi i odloži na svoje mesto kao i da ih čuva i drži uredno.

Vreme za rad
Vrlo je važno zajedno sa detetom napraviti plan rada ili plan aktivnosti u toku dana i toga se pridržavati. Neka deca naprave simbole za određene tipove aktivnosti koje ćete prema dogovoru ili zadatom rasporedu postaviti na kalendar. U početku se dete mora češće podsećati i kontrolisati da bi se navike formirale ali ćete i sami vremenom primetiti da će Vaše učešće biti sve manje.
Uz sve navedeno neophodno je da hrabrite svoju decu, budete strpljivi, da im pomažete, da se interesujete za sve ono što im se dešava u školi i da stalno razgovarate sa njima. Kad se svemu tome doda i Vaša ljubav, koju nesumnjivo iskazujete svom čedu, rezultat ne bi trebalo da izostane.

Učenje i domaći zadaci
Najvažnija dužnost i najveći napor sa kojim se đak prvak sreće u školi, i to po prvi put, je izrada domaćih zadataka. Oni imaju višestruku značaj – obrazovni i vaspitni. Zadaci su obaveza koja se mora izvršavati skoro svakodnevno. Upravo preko obaveza i dužnosti se najjače vaspitno deluje. I detetu, kao i odrasloj osobi, svaka obaveza pada teško. Zato detetu pomozite da ta obaveza pređe u naviku. Suprotan efekat postiže se ako se mnogo mešate u rad deteta, aka ga prepustite samom sebi ili ga kažnjavate, a naročito ako umesto njega radite zadatke. Dete ne može naučiti gledajući nego radeći. Dakle, dete treba samo da radi zadatke a prava pomoć roditelja se ogleda u tome da se interesuje za njegov rad, da ga upućuje, podstiče, hrabri. Naviknite dete da radi u isto vreme i na jednom određenom mestu. Dogovorite se sa detetom da posle kraćeg odmora pošto dođe iz škole prvo uradi zadatke i onda se igra. Tako se razvija osećaj discipline i odgovornosti. Ne preporučuje se rad neposredno posle ručka niti posle igre. Pre nego što dete, sada u ulozi učenika, počne da uči ili radi zadatke neka se prethodno pripremi za rad: opere ruke, proveri da li je sto čist, da li je sav pribor tu i sl.

Učitelj/učiteljica
Kako će dete prihvatiti školu umnogome zavisi od odnosa koji na samom početku školovanja uspostavi sa svojim učiteljem/učiteljicom. Razvijajte poverenje kod deteta prema učitelju/učiteljici. Objasnite mu kakvu ulogu i koje sve zadatke učitelj ima – a oni su svakako mnogo veći nego da detetu samo prenesu znanje. Govorite detetu o učitelju/učiteljici lepim rečima, sa poštovanjem i uvažavanjem njegovog rada. Ukažite detetu na to da će se učiteljica radovati njegovim uspesima, ali da je ona tu i zato da mu olakša kad je nešto teško, da ga nauči i pokaže mu kad nešto ne ume da uradi, da mu pomogne da stekne drugove… Takođe je važno da dete bude svesno toga da učiteljica ne može baš uvek samo njemu da posveti vreme i pažnju – da je ona tu i zbog drugih đaka.

Poznato je da je za đaka prvaka učitelj veliki autoritet. Za prvaka je on/ona najbolji, najpametniji, najpravedniji čovek. Učitelj upravo zahvaljujući svom autoritetu vrši veliki vaspitni uticaj. To je razlog zbog koga svaki učitelj/učiteljica nastoje da što više podignu svoj autoritet u očima dece. Greši svaki roditelj koji pokušava na bilo koji način da ospori autoritet učitelja. Ne bi valjalo pred detetom reći nešto ružno za učitelja, čak i ako mislite da je zaslužio kritiku. Svaki nesporazum se može rešiti razgovorom sa učiteljem nasamo.
Svaki roditelj koji se odgovorno ponaša može očekivati da će i njegovo dete steći slične osobine.

Srećan polazak u prvi razred!

Izvor: Pedagoško društvo Srbije
www.pedagog.rs