Mona-rana rezervacija leto 2019
Naslovna » Beba » Bezbednost » Stavljanje deteta u dubak

Stavljanje deteta u dubak

stavljanje-deteta-u-dubak

Dok iščekuju porođaj roditelji jedino žele da sve dobro prođe i da dete bude živo i zdravo. Kada se to ostvari vrlo brzo od deteta očekuju da ono radi iste stvari kao i druga deca, a često da to bude bar malo pre ostalih, kako bi mogli da se time pohvale. Najočigledniji primer je situacija kada čine sve da njihovo dete što pre prohoda. Da bi to postigli kupuju i koriste razne sprave, dubak, skakalice, hodalice. Proizvođačima dečije opreme to ide na ruku pa uz dobru reklamu lako ubede roditelje da su im ove stvari neophodne.
Prva godina života je period najintezivnijeg motornog razvoja deteta i odvija se po određenim prirodnim zakonitostima. Za svaku novu motornu aktivnost postoje određeni senzitivni periodi kada se ona usvaja. Ako se propusti pravi trenutak, dete nikada to više neće moći na taj način da nauči.
Mozak pamti pokrete koji se završe uspešno i nakon određenog broja ponavljanja pretvara ih u automatizme. Da nije tako svakog jutra kad se probudimo morali bi smo iz početka da učimo kako se peru zubi ili vezuju pertle. Međutim, mozak nije u stanju da pravi razliku između dobrih i loših šema, zato je jako važno da u ovom najosetljivijem i najvažnijem periodu motornog razvoja napravimo što manju štetu, kako bismo detetu pružili šansu da do maksimuma razvije svoje prirodne potencijale. Kada se spolja umešamo i poremetimo normalan motorni razvoj, što se događa stavljanjem deteta u dubak, ono razvija određene loše šeme kretanja koje kasnije ne može da promeni.
 Povremeno kratko korišćenje dupka samo zbunjuje bebu
Jedan broj lekara preporučuje boravak u dupku na neko ograničeno vreme, kažu da pola sata dnevno ne može da škodi. Zamislite situaciju u kojoj učite neku novu motornu veštinu, npr. da vozite auto i to radite na jednom konkretnom automobilu koji ima standardne komande. Svi koji su učili vožnju dobro znaju koliko im je u prvim pokušajima trebalo predznanja, koncentracije, pomoći druge osobe, a opet se vrlo često se dešavalo da auto ode u neželjenom pravcu. Pretpostavimo da ste u toku učenja morali povremeno makar i na kratko da vozite auto sa komandama koje su nestandardne kao što su automobili prilagođeni osobama sa posebnim potrebama. Da li biste bez problema i sa lakoćom vozili oba automobila?
Verovatno bi se događalo da bezuspešno pokušavate da zaustavite autu pritiskanjem noge na mesto gde treba da bude kočnica iako nje tamo nije bilo. Tako se oseća dete koje po prvi put uči da održava uspravan položaj i taman nešto iskustvom nauči a vi ga ubacite u dubak, a onda ga ponovo izvadite kada je shvatilo kako ta sprava funkcioniše, pa tako naizmenično nekoliko meseci. Možda ovaj primer nije najadekvatnije poređenje ali samo zato što je vašem detetu u toj situaciji mnogo teže nego vama u bilo kojoj sličnoj.
Deformiteti do kojih korišćenje dupka može dovesti
Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formitaju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba.
Ako stavite u dubak bebu od 6 meseci ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.

Dubak sputava pravilan psiho-motorni razvoj

Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom pošto su izostale situacije u kojima se dete uči da balansira telom. Takođe imaju poteškoće pri ustajanju jer su uskraćeni za ovo iskustvo. Ako posmatrate bebu kako se iz četvoronožnog položaja podiže u uspravan, videćete sa koliko napora ona to čini i koliko pokušaja joj je potrebno da bi se uspravila. Kada uspe na njenom licu je neverovatan osećaj sreće.
Sva deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu jer nisu naučili da se dočekaju na ruke.
Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj. Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim “poslužavnikom” na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da brbljaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.
Povrede u dupku
Većina roditelja kaže da koriste dubak jer je to bezbednije nego da dete stave na pod gde može da otpuzi gde ono hoće. Da dubak nije bezopasan govore istraživanja u mnogim zemljama. Podaci prikupljeni iz bolnica zemalja Evropske unije i SAD za poslednjih 20 godina pokazuju da svake godine hiljade dece završi u bolnici zbog raznih nesreća izazvanih korišćenjem dupka.
Studija u Australiji govori da se svako treće dete u hodalici povredi. Britanska organizacija za sprečavanje dečijih nesreća procenila je da je dubak “najopasniji” od svih proizvoda za decu. Pri padu niz stepenice sa dupkom najčešće dolazi do povreda glave.
Kako bi se povećala bezbednost pri korišćenju uvodi se Novi sigurnosni standard Evropske unije koji predviđa testove stabilnosti u toku proizvodnje dupka. Takođe postoji zahtev proizvođačima da projektuju nove hodalice koje bi bile sigurnije. Poverenica Evropske unije za zaštitu potrošača Magdalena Kuneva kaže da će ovaj standard zaštititi najmlađe, ali savetuje da roditelji budu u neposrednoj blizini deteta kada ga stave u dubak.
Kanada je za sada jedina zemlja gde je nakon što je utvrđeno koliko je korišćenje dupka opasno, zakonom zabranjena njegova proizvodnja, uvoz i reklamiranje.

Nema komentara.

Scroll To Top