Zamak avantura – druga knjiga iz čuvenog serijala Avanture

ZAMAK AVANTURA

Inid Blajton

Ovo je druga knjiga iz čuvenog serijala Avanture autorke Inid Blajton. U njoj se ponovo pojavljuju isti junaci kao iz Ostrva avantura – Filip, Dajna, Lusi En i Džek, samo što ovaj put istražuju tajanstveni, napušteni zamak.

Kada jednog dana primete treperavu svetlost u jednoj od kula napuštenog zamka na brdu, mlada družina, koju predvodi nova drugarica Tasi, odlučuju da saznaju šta se iza toga krije. Ni ne slute da tajanstvene prostorije i podzemni prolazi zamka čuvaju zanimljivu ali i zlokobnu tajnu…
Da li će se unutra pojaviti strašni starac koji je nestao pre mnogo godina ili se nešto drugo skriva u zamku, saznajte u ovom uzbudljivom romanu.

Zamak avantura

Kako je sve počelo

Desilo se nešto neverovatno.
Filip Menering ležao je ispod drveta, zadubljen u zadatke iz matematike, kad, iako nikoga nije bilo u blizini, začu kako mu se obraća neki glas.
„Zar ne umeš da zatvoriš vrata, glupane?“, pitao je glas krajnje nestrpljivim tonom. „I koliko puta treba
da ti kažem da obrišeš noge pre nego što uđeš?“
Filip se uspravio u sedeći položaj i po treći put osvrnuo oko sebe – ali sve što je mogao da vidi bilo je brdo, bez ikakvog dečaka, devojčice, muškarca ili žene na vidiku.

„Ovo nema nikakvog smisla“, rekao je Filip sam sebi.
„Nema ovde nikakvih vrata pa da ih zatvorim, a nema ni otirača da mogu da obrišem noge. Ko god da je to rekao,
sigurno je lud. I ovo mi se uopšte ne sviđa. Glas bez tela prava je misterija.“

Iz okovratnika na Filipovoj jakni promolila se smeđa njuškica. Pripadala je malom smeđem mišu, jednom od Filipovih brojnih ljubimaca. Filip ga nežno počeška po glavi i sićušnom stvorenju nosić zadrhta od zadovoljstva.

„Ama, zatvori vrata, glupane!“, zabrundao je glas niotkuda. „I ne šmrči! Gde ti je maramica?“
Filip se iznervirao, pa je uzvratio:
„Umukni! Ne šmrčem. I ko je to uopšte?“

Niko mu nije odgovorio. Filip je bio potpuno zbunjen ovim misterioznim i čudnovatim događajem. Odakle je dolazio taj grubi, zapovedni glas na ovom blistavom i osunčanom, ali sasvim pustom brdu? Ponovo je povikao.
„Radim. Ako želiš da razgovaramo, izađi i pokaži se.“
„Važi, čiča“, odgovorio je glas, ovoga puta sasvim drugačijim tonom, tiho, kao da se izvinjava.
„O, bože“, kazao je Filip, „ne mogu da izdržim. Moram da rešim misteriju. Ako ne mogu da pogodim odakle dolazi glas, možda mogu da otkrijem kome pripada.“ Opet je povikao.
„Gde si? Izađi da te vidim!“
„Sto puta sam ti rekao da ne zviždiš“, odgovorio je glas besno. Filip je ćutao, zapanjen. On sigurno nije zviždao. Vlasnik glasa mora da je potpuno skrenuo s uma.
Filip je odjednom shvatio da ne želi da se sretne s tim čudakom i da je bolje da ode kući.
Oprezno se osvrnuo oko sebe. Nije imao predstavu o tome odakle glas dopire, ali činilo mu se da dolazi s
leve strane. Dobro, ako je tako, onda će krenuti nadesno i spustiće se nizbrdo, držeći se što više drveća, koje
će ga bar malo sakriti.