Komunikacija sa pubertetlijama: Šta bi sve trebalo da znaju tinejdžeri?

U periodu kada prestaju da budu deca, ali još uvek nisu odrasle osobe, tinejdžeri se teško snalaze. Upravo tada im je potrebna prava pomoć roditelja koji će im olakšati ovaj deo odrastanja.

Iako je nekad teško razgovarati sa tinejdžerima, sa čim bi mogli da se slože gotovo svi roditelji koji su kroz to prošli, ipak je potrebno imati strpljenja i uveriti ih da ste na njihovoj strani i da bi trebalo da imaju poverenja u vas, a sve sa ciljem da njima bude bolje. Jednostavno – postoje stvari koje bi svaki tinejdžer trebalo da zna na svom putu ka svetu odraslih.

“Imaj svoje mišljenje i iskaži ga”

Zvuči kao nešto što se podrazumeva, ali tinejdžeri su skloni da se poistovećuju sa svojom okolinom, vršnjacima, prijateljima, idolima. Na ovaj način oni pokušavaju da se uklope i zaboravljaju da su oni jedinstveni i da bi to trebalo da neguju. Upravo o tome bi trebalo roditelji da razgovaraju sa njima.

Potrebno je da shvate da samo zato što to “svi rade” ne mora da znači da je to nešto dobro, ali isto tako ni da oni to moraju da urade. Trebalo bi da o određenim stvarima jednostavno izgrade svoje mišljenje, kao i da se kritički postavljaju prema svemu što ih okružuje kako bi vremenom izgradili svoje stavove. Ovo ne znači da bi trebalo apsolutno da se distanciraju od svega što njihovi vršnjaci rade, žele ili pričaju, jer je to svakako gotovo nemoguće.

Osim što bi trebalo da imaju svoje mišljenje, trebalo bi i da znaju da ga iskažu na pravi način. S obzirom na to da su u tom periodu veoma emotivno nestabilni (“zahvaljujući” hormonima), pa često umeju burno da reaguju, upravo to iskazivanje svog mišljenja može da bude veoma naporno, jer se bore i protiv svoje “prirode”. Naravno, ništa ne ide tako lako, zbog čega i jeste potrebna podrška i strpljanje od strane roditelja, bez obzira na to šta se dešava.

“Daj sebi vremena”

Kako su na putu da postanu odrasli, ali još uvek ne tu gde bi voleli da budu, tinejdžeri neretko srljaju u svemu što rade ili u odlukama koje bi trebalo da donesu. Nedostaje im strpljenja i žele sve sad i odmah. Ovo su samo reakcije na prirodnu radoznalost koja se u tom periodu života javlja. Što više stvari čuju ili saznaju, to im se više ideja u glavi probudi, pa bi stalno isprobavali nešto novo i pomerali već postojeće granice.

Jedna od odluka o kojoj bi trebalo dobro da razmisle na vreme jeste i stupanje u seksualni odnos. Iako je ova tema vrlo škakljiva čak i kod onih tinejdžera koji su sa svojim roditeljima veoma otvoreni, to je nešto o čemu bi trebalo svaki roditelji da priča sa svojom decom – pre ili kasnije, ali u ovom periodu – obavezno. Ishitrenost koja je izražena kod pubertetlija i radoznalost koja se u njima bude ne daje im dovoljno prostora da stanu i razmisle o ozbiljnosti situacije, kao i o mogućim posledicama. Zato bi roditelji trebalo da pronađu pravi trenutak i objasne svojim tinejdžerima da nema potrebe da žure nigde.

“Slušaj svoj unutrašnji glas”

Odrasli već znaju koliko je važno slušati svoj unutrašnji glas, odnosno sebe i pratiti svoj instinkt, ali tinejdžeri o tome ne razmišljaju baš previše. Njihov najglasniji unutrašnji glas im govori čas jedno – čas drugo i oni se u tome ne snalaze najbolje. Tada im mogu pomoći česti razgovori sa roditeljima o svim temamam koje muče jednog tinejdžera.

U razgovoru gde postoji međusobno poverenje i poštovanje, svaka osoba će se lakše otvoriti, što pogotovo važi za osobe u ovom veoma osetljivom periodu života. Najbolje i najtoplije savete svakako će čuti od svojih roditelja, ali onaj najvažniji jeste – da slušaju sebe i da veruju sebi. Kroz ovakve razgovore tinejdžeri će lakše ojačati svoje samopouzdanje (koje je često baš u ovom dobu poljuljano) i nastaviti da se pravilno razvijaju u jake osobe koje su same sebi najbolji prijatelji.

“Napravi razliku između dobrog i lošeg”

Period puberteta je period istraživanja, ekstremnih promena i najrazličitijih faza u životu svake osobe. Svaka od tih faza sa sobom nosi i dobre i loše stvari. Među onim lošim ipak ima nekih koje mogu biti veoma opasne, zbog čega bi tinejdžeri na vreme trebalo da budu upoznati sa tim. Za njih gotovo da i ne postoje posledice – dok ne dođe do kazne od strane roditelja ili se nešto, nažalost, ipak loše dogodi. Oni jednostavno ne mogu da sagledaju širu sliku i razmisle o tome gde ih određena odluka može dovesti. I ovde na scenu stupaju roditelji koji sa svojim iskustvom i znanjem mogu da popune te rupe.

Deca bi od malena trebalo da budu vaspitavana tako da mogu da razaznaju šta je dobro, a šta nije, ali čak i kada su dobro vaspitana, deca u pubertetu mogu “zaboraviti” na sve te lekcije i jednostavno krenuti nekim drugim putem. Pre nego što se to dogodi ili kada stvari ipak krenu po zlu – trebalo bi ih “podsetiti” šta je loše što bi trebalo izbegavati – ali ne zato što se to njihovim roditeljima ne sviđa, već zato što to zaista nije dobro za njih. Naravno, ovde se ubrajaju svi poroci – alkohol, cigarete, droga, kockanje i slično. Ma koliko to delovalo zabavno posmatrajući sa strane osobe kojima se “dive”, tinejdžerima mora biti jasno i koliko to opasno može biti.

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE