U Srbiji postoji veliki problem pravno nevidljive dece koja ne mogu da ostvare svoja osnovna prava od zdravstvenog osiguranja do školovanja.
Prava deteta se krše na najrazličitije načine i na različitim nivoima: od manipulisanja decom u reklamne svrhe, političke promocije, eksploatacije dečijeg rada, nepoštovanja njihovog identiteta i integriteta do teških oblika zlostavljanja i zanemarivanja.
Nasilje nad decom je u konstantnom porastu, javlja se u različitim oblicima i pronalazi najrazličitije kanale, naročito kada je reč o nasilju koje nije vidljivo na prvi pogled, kao što je vršnjačko nasilje u školama i zlostavljanje putem interneta tzv. “cyberbulling” čega roditelji najčešće nisu ni svesni.
Sa druge strane, poražavajuće je da podaci pokazuju da je dve trećine dece starosti od 2 do 14 godina iskusilo neku vrstu psihološkog ili fizičkog nasilja, dok se fizički kažnjava čak 67 % dece u “vaspitne svrhe”. Čak i ovi oblici fizičkog kažnjavanja ugrožavaju zdravlje, integritet i dostojanstvo deteta – štetni su jer stvaraju i potkrepljuju uverenje da je nasilje prihvatljiv način za rešavanje problema.
Preciznih objedinjenih podataka o obimu nasilja u našem društvu nema, a kada se uzme u obzir činjenica da se samo mali broj slučajeva nasilja otkrije, prijavi i procesuira, nažalost, postaje jasno da je realan broj ovakvih slučajeva daleko veći od zvaničnog. Ostaje i dalje neodređen broj prikrivenih oblika nasilja u porodici, u institucijama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, ili dece sa invaliditetom.
U skladu sa Konvencijom o pravima deteta koja je potpisana 1989. godine u Srbiji je usvojen veliki broj važnih zakona, a donete su i strategije i protokoli koji imaju za cilj poboljšanje poštovanja prava deteta u Srbiji. Međutim, potrebno je da u praksi funkcioniše efikasan sistem zaštite dece (i hitne intervencije) od svih oblika zlostavljanja i iskorišćavanja, uključujući one koji se dešavaju u kontekstu trgovine i eksploatacije, putem medija i dostupnošću štetnih informacija na Internetu.