Porodiljsko bolovanje uglavnom se odnosi na period od 1 mesec pred porodjaj (priprema za porodjaj) i 2 meseca nakon porodjaja (oporavak od porodjaja) , dok period koji sledi nakon 2 meseca od porodjaja, pripadaju bolovanju radi nege deteta, na koje majke ili očevi imaju pravo ukoliko je dete živorodjeno i ako postoji obaveza nege deteta.
Porodiljsko bolovanje se na osnovu nalaza nadležnog ginekologa može otvoriti najranije 45 dana, a najkasnije 28. dana pret termin za porodjaj. Od trenutka otvaranja bolovanja, budućim porodiljama u tom trenutku sleduje, narednih 365 dana korišćenja prava na porodiljsko bolovanje i bolovanje radi nege deteta koje uglavnom povezano koristi majka deteta.
Porodiljsko bolovanje najčešće traje od datuma otvaranja do navršena bebina 2 meseca, a zatim se nastavlja bolovanje radi nege deteta u periodu od 9 meseci.
Ukoliki se ne menja nosilac obaveze nege deteta (što je uglavnom majka koja je koristila porodiljsko odsustvo), ne postoji posebna procedura za otvaranje bolovanja radi nege deteta, već se ono automatski nadovezuje na porodiljsko bolovanje.
Ukoliko se nosilac obaveze nege deteta menja, tačnije, obaveza nege deteta se prenosi sa majke na oca, onda postoji posebna procedura koju je potrebno da oba roditelja pokrenu kod svojih poslodavaca.
Porodiljsko i bolovanje radi nege deteta zajedno traju 365 dana, za prvo i drugo dete po redosledu radjanja, i to računajući od datuma otvaranja porodiljskog bolovanja pred porodjaj.
Za treće i svako sledeće dete, porodiljsko i bolovanje radi nege deteta zajedno traju dve godine, računajući od datuma otvaranja bolovanja.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposlene majke i očevi kod pravnih i fizičkih lica, odn. kod poslodavca. Takođe, pravo na naknadu ima i jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
Naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta imaju i žene koje samostalno obavljaju delatnost (preduzetnice), koje su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu i autorskog ugovora.
Takođe, isto pravo imaju i žene koje su nezaposlene i koja nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta su ostvarivale neke prihode.
Pravo na naknadu imaju majke koje su periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bile poljoprivredni osiguranici, zatim i zaposlena žena koja je u radni odnos stupila tek nakon rođenja deteta. Trajanje porodiljskog odsustva u ovoj situaciji računa se od datuma kada je dete rođeno.
Od 1. jula isplaćivati roditeljski dodatak u iznosu od 100.000 dinara za prvo dete, koji sada iznosi 39.504 dinara i jednokratno se isplaćuje.
Dodatak za drugo dete iznosi 154.000 dinara, za treće 278.000 dinara, a za četvrto 370.000 dinara i da se isplaćuju na 24 mesečne rate.
Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom usvojen je u decembru prošle godine, stupio je na snagu 1. januara, a njegova primena počeće 1. jula.
PORODILJSKO BOLOVANJE – Bolovanje radi nege deteta
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, stiču zaposlene žene po ugovoru o radu (neodredjeno ili odredjeno vreme) pod uslovom da je bolovanje otvoreno najkasnije 28 dana pred planiran termin za porodjaj. Porodilja na porodiljskom bolovanju nema obavezu da radi, ali ostvaruje prava na naknadu zarade za celokupno vreme trajanja odsustva. Zaposlena porodilja ostvaruje i druga prava koja pripadaju porodiljama u radnom odnosu. Porodiljsko bolovanje se po automatizmu nastavlja i prelazi u bolovanje radi nege deteta. Zajedno, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta mogu trajati najviše jednu godinu, odnosno 365 dana od dana otvaranja porodiljskog bolovanja, osim u određenim slučajevima, kada mogu trajati i dvostruko duže. Porodiljsko bolovanje uglavnom se odnosi na period od 1 mesec pred porodjaj (priprema za porodjaj) i 2 meseca nakon porodjaja (oporavak od porodjaja) , dok period koji sledi nakon 2 meseca od porodjaja, pripadaju bolovanju radi nege deteta, na koje majke ili očevi imaju pravo ukoliko je dete živorodjeno i ako postoji obaveza nege deteta.
Bolovanje radi nege deteta se u kontinuitetu ostvaruje zajedno sa porodiljskim bolovanjem. Konkretno, Bolovanje radi nege deteta, zaposlene porodilje stiču pravo da korste po isteku 3 meseca od otvaranja porodiljskog bolovanja, a u normalnim uslovima, najduže ga mogu koristiti još 9 meseci.
Bolovanje radi nege deteta Majka možete preneti na Oca deteta, pod uslovom da su i majka i otac zaposleni u radnom odnosu kod istog ili različitih poslodavaca.
Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.
Pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.
Porodiljsko bolovanje
Uz popunjen zahtev za ostvarivanje prava za zaposlene kod poslodavca (koji se dobija u sekretarijatu) dostavljaju se sledeća dokumenta:
-REŠENJE POSLODAVCA O KORIŠĆENJU PORODILJSKOG ODSUSTVA;
-IZVEŠTAJ O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA RAD (MAJKE) U VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA;
– IZVEŠTAJ O POČETKU PRVE PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD (MAJKE) RADI KORIŠĆENJA ODSUSTVA ZBOG KOMPLIKACIJA U VEZI SA ODRŽAVANJEM TRUDNOĆE — DOZNAKA (UKOLIKO JE KORIŠĆENO OVO PRAVO);
-FOTOKOPIJA KARTICE TEKUĆEG RAČUNA;
– ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ZARADE, ODNOSNO NAKNADU PLATE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA, KOJI SE NALAZI U NADLEŽNOJ SLUŽBI OPŠTINSKE ILI GRADSKE UPRAVE I POPUNJAVA SE NA LICU MESTA
– Za majke koje imaju sopstvenu firmu potrebno je-
Majke koje imaju sopstveni biznis, koje su vlasnice svoje preduzetničke radnje i koje su prijavljene na platu u sopstvenoj radnji, neće morati da prekidaju svoju delatnost, odnosno moći će da rade u toku trajanja odsustva i da nesmetano obavljaju delatnost, a da na osnovu doprinosa koji su uplaćivani u prethodnom periodu, ostvaruju i naknadu.
– IZVEŠTAJ O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA RAD (MAJKE) U VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA;
-IZVEŠTAJ O POČETKU PRVE PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD (MAJKE) RADI KORIŠĆENJA ODSUSTVA ZBOG KOMPLIKACIJA U VEZI SA ODRŽAVANJEM TRUDNOĆE — DOZNAKA (UKOLIKO JE KORIŠĆENO OVO PRAVO);
-FOTOKOPIJA KARTICE TEKUĆEG RAČUNA;
– ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ZARADE, ODNOSNO NAKNADU PLATE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA, KOJI SE NALAZI U NADLEŽNOJ SLUŽBI OPŠTINSKE ILI GRADSKE UPRAVE I POPUNJAVA SE NA LICU MESTA.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposlene majke i očevi kod pravnih i fizičkih lica, odn. kod poslodavca. Takođe, pravo na naknadu ima i jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
Naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta imaju i žene koje samostalno obavljaju delatnost (preduzetnice), koje su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu i autorskog ugovora.
Takođe, isto pravo imaju i žene koje su nezaposlene i koja nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta su ostvarivale neke prihode.
Pravo na naknadu imaju majke koje su periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bile poljoprivredni osiguranici, zatim
i zaposlena žena koja je u radni odnos stupila tek nakon rođenja deteta. Trajanje porodiljskog odsustva u ovoj situaciji računa se od datuma kada je dete rođeno.
Osnovica naknade zarade utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja za poslednjih 18 meseci od dana otvaranja porodiljskog bolovanja.
Osnovica za majku koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta.
Mesečna osnovica naknade zarade predstavlja bruto obračunsku vrednost.
Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Utvrđivanje osnovice za naknadu ne vrši poslodavac, već lokalna samouprava na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Ovi podaci se evidentiraju u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i uzima se kao relevantno ono što postoji na dan podnošenja zahteva.
Prilikom isplate iznosa naknade zarade njen iznos se ne umanjuje po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.
Isplata naknade se vrši na direktno na tekući račun porodilje, a ne poslodavca. Isplatu vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava koja su obezbeđena u budžetu Republike Srbije.
Majke sa teritorije grada Beograda dokumenta predaju u Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu.
RoditeljSrbija.com Roditeljski portal, trudnoća, porođaj, mama, beba, porodica, deca, ishrana, vrtići, škole, fakulteti, zdravlje, dešavanja
