Starina Novak – Između istorije i legende

Starina Novak – Između istorije i legende

1. Istorijska građa

Krajem 16. veka, Tursko Osmanlijsko carstvo najzad prestaje uspešno širenje svoje vlasti evropskim prostorima. Balkansko poluostrvo postaje žarište pobuna, ustanaka i vojište hrišćanskih sila protiv islamske carevine. Evropske sile naivno veruju da je Turskoj kraj. Čitavo poluostrvo, od Crnog i Jonskog do Jadranskog mora, puno je agenata i avanturista, sejača lažnih nada, poslatih sa evropskih dvorova koji sanjaju podelu teritorija.

Osmanlije nisu uspele da osvoje Sisak 1593. Godine i time započinje Drugi rat Hazburške monarhije i Turske. Rat je trajao do 1606. Godine i uskoro je pokazao svoje bezumno lice sukoba SVIH PROTIV SVIH uz učešće Nemaca, Turaka, Mađara, Moldavaca, Poljaka, Kozaka, Albanaca, Tatara, čak i Italijana iz Toskane i naravno Srba, kojih je bilo i na strani hrišćanske lige i još uvek u povlašćenim vojnim redovima Osmanlija. Srpski narod, posle vioše od pola veka izlazi na istorijsku scenu, nažalost ne kao celina, već podeljen po mnogim udaljenim krajevima.

Čuveni veliki vezir Mehmed-paša Sokolović umire 1579. Godine. Čovek koji je obnovio Pećku patrijaršiju i pod čijom su vladom Srbi uživali povlastice, zamenili su nesposobniji i mnoga prava počinju da se gase. Hrišćanska propaganda je pozvala Srbe i druge narode u akciju, o kojoj se nije mnogo razmišljalo.

Usledili su mnogi događaji koji su uzburkali čitav srpski etnički prostor. Podignut je viliki ustanak u Banatu, na Vračaru su spaljene mošti Svetoga Save, uskoci osvajaju Klis, na bunu su se digli Hercegovci i Kuči, srpski patrijarh Jovan je u diplomatskim aranžmanima i svuda niču hajdučke družine. Mnogostranoj gospodi nuđena je srpska kruna – Sigismundu Batoriju, ugarskom plemiću, pustolovu Karlu Emanuelu iz Savoje, austrijskom caru Rudolfu II. Ustanici prilaze vlaškom vojvodi Mihalu. Na kraju rata pokazalo se da su Srbi dobili najmanje i da su svi pre svega hteli vojnike za svoje uske feudalne interese. Mnogi ovi događaji, usled kasnijih potresa, zaboravljeni su u istorijskom predanju Srba.

Postojala su tri središta okupljanja martoloza, haramija, hajduka i uskoka koji su se stavili u službu evropskih sila i plemstva. Najveći sukobi u ratu su bili u dunavskom basenu – Banat, Transilvanija, Vlaška, Slavonija i severna Bugarska. Zatim tu su planinski predeli Zapadnog Balkana i jadransko zaleđe.

Naš junak, Starina Novak, rođen je u Poreču kod Smedereva (Donji Milanovac), negde između 1520. i 1530. godine. Rođen je na dunavskoj granici koja je od XV veka borbena krajina Ugarske kraljevine. Posle njene propasti, Dunav od Smedereva do Kladova i dalje, je središte Krajine, ovoga puta Turske, gde Srbi obavljaju mnoge dužnosti u slavu sultana. Oni su martolozi, šajkaši i derbendžije oslobođeni mnogih poreza zbog čuvanja utvrđenja, klisura i pružanja pomoći u rečnom saobraćaju. Krajem 16. veka, tačnije 1586. godine, mnogo se toga izmenilo na štetu hrišćana, što će ih i povesti na staze pobune protiv turske imperije.

Neki istorijski izvori navode da se Starina Novak poturčio, da je postao i subaša, međutim ubrzo je došao u sukob sa turskim vlastima i odmetnuo se u hajduke. Pao je i u tursko zatočeništvo iz kojeg se izbavio. Pomnogima je tamo u mučenju izgubio sve zube, pa otuda i naziv Baba-Novak. Hajdukovao je u Timočkoj krajini, ali najveći deo života proveo je u Bosni, na Romaniji. Dobro je izučio zanat oružara i okupljao je i predvodio mnoge odmetnike i nezadovoljnike. Često je dolazio do Beograda, a vrhunac njegove vojničke karijere otpočinje kada se pridružuje rumunskom vojvodi Mihaju Vitjazulu-Hrabrom.

Vojvoda Mihaj u Drugom ratu borio se za oslobođenje Rumuna i ujedinjenje njihovih kneževina. Zainteresovan je i za ustanak Srba u Banatu koji brzo propada, kao i za prenošenje sukoba južno od Dunava, u istočnu Srbiju i Bugarsku, gde narod iščekuje hrišćansku silu. Najverniji komandant i vođa najamnika je harambaša Starina Novak.

Izvori ga opisuju kao starog, ali smelog generala (prešao već 65. godinu), velike hrabrosti i iskustva. Na čelu je konjice, i njegov odred najčešće broji 700-800 boraca, mmeđu kojima su Srbi, Vlasi, Sikuli, Moldavci i drugi najamnici i hajduci. Pamti se njegov dolazak u Vlašku, 1594. godine, preko zaleđenog Dunava sa 2000 hajduka. Herojski se držao sledeće godine u osvajanju Trgovišta, Bukurešta i Đurđa. Smelost je pokazao u neuspešnom napadu na Sofiju 1596. godine. Pored njega, istakli su se i drugi Srbi, kao Deli-Marko i Đorđe Rac, ali samo za Novaka je zabeleženo da je čuven po vojničkoj vrlini i izvežban u ratnoj veštini.

Oktobra meseca 1599. godine vojvoda Mihaj je potpisao primirje sa Turcima. Okreće se rumunskim kneževinama Transilvaniji i Moldaviji i time ulazi u komplot neraščišćenih odnosa zemljišne aristokratije. Sledeće godine za kratko vreme obnavlja sukob sa Turcima u Banatu, pa šalje svog večitog izvidnika, Starinu Novaka, u Moldaviju. Zahvaljujući Novakovom uspešnom vojevanju proglasio je vladavinu nad svim kneževinama: Vlaškom, Transilvanijom i Moldavijom.

Uskoro dolazi do pobune erdeljskih mađarskih plemića, predvođenih verolomnom braćom Batori, Sigismundom i kardinalom Andrejom. Pridružuju mu se i mnoga saska gospoda i nezadovoljni najamnici. Do otsudne bitke došlo je u septembru 1600. Godine kod sela Miroslava nedaleko od grada Alba-Julije. Na strani pobunjenika je austrijski general i plaćenik Đorđe Basta, albanskog porekla, rođen u Italiji. Predvodio je nemačku i flamansku oklopnu konjicu, francuske i valonske musketare koji su naneli poraz Mihajevoj vojsci.

Neki smatraju da Starina Novak nije učestvovao u ovoj bici, da nije na vreme došao sa trupama Mihajevog sin iz Vlaške. Opet, drugi izvori govore da se hrabro borio na desnom krilu i da mu je izgorela kosa i brada u žestini bitke. Posle ove propasti, vojvoda Mihal se ipak održao tražeći pomoć austrijskog cara. Novak ga nije napuštao, ostao je dosledan i veran i predpostavljamo njegov poslednji bitni komandant. Kao takav, uspešno predvodi poslednje akcije protiv Poljaka na severu, čija namera je bila da iskoriste metež radi zadobijanja teritorija.

Po savetu rumunskog vojvode, Starina Novak, svoje ratničke usluge ponudio je Austriji i to baš generalu Basti. Ovaj ga je oberučke primio sa 1000 konjanika i 600 pešaka i poslao na službu na Lipar, na turskoj granici.

Posle izbora Sigismunda Batorija za erdeljskog vojvodu, mađarsko plemstvo, posebno pod vođstvom Ištvana Čakija, sveti se Srbima i Sikulima u dolini reke Moriš. Novak je optužen za izdajstvo i dogovaranje sa Turcima o navodnoj predaji utvrđenja na granici. Sam general Basta je bio pod prismotrom i nije ništa uradio za svog novog krajiškog komandanta. Na plemićkoj skupštini harambaša i pravoslavni sveštenik njegove vojske osuđeni su na surovu smrt.

Varvarska egzekucija Starine Novaka i sveštenika bila je na trgu grada Kluža 5. februara 1601. godine. Dželati su im odrali kožu i žive pekli na ražnju. Polivani su vodom da bi se mučenje što više produžilo. General Basta se zauzima da stradalnicima skrati muke. Posle više od sat vremena, njihova tela su odvezena iz grada i pobijena na kolac. Hroničari su zabeležili stravičnu gozbu gavranova i napisali da ovaj čin prevazilazi turska zverstva na sramotu hrišćanske Evrope.

Vojvoda Mihaj se tada nalazio u Beču i Pragu. Kada se vratio u Transilvaniju, pobio je zastavu na mestu pogubljenja Starina Novaka i novčano oglobio grad Kluž. U leto te godine i on gubi život. General Basta izvršava naređenje i ubija Hrabrog po dvorskim nalozima. U dalekom Carigradu, pošto je odlučio da ne pređe u islam i stavi se u tursku službu, pogubljen je i Deli-Marko.

U znak odmazde, srpski vojvoda Đorđ Rac, u stolnom Beogradu, ruši groblje plemićke porodice Batori, krivce za Novakovu smrt.

Drugi rat nije doneo krupne posledice. Osmanlijsko carstvo nije izgubilo teritorije, ali prestala je epoha uspešnih osvajanja. Evropski i magnatski dvorovi čekali su novu bolju priliku. Srpski narod i njegova pregnuća nisu rezultirala. Pokrenuo se na seobe, koje skoro nisu zaostajale od onih 100 godina kasnije pod Čarnojevićem.

U legendi…>>