Svetski dan deteta

Svetski dan deteta obeležava se kako bi se skrenula pažnja javnosti na sve obaveze koje društvo ima prema deci, kao i na najvažnije probleme sa kojima se deca suočavaju.

Na današnji dan svi treba da se zapitamo šta je sa “ukradenim bebama”, šta je sa nestalom decom, šta se dešava sa zlostavljanom decom, eksploatisanom decom, decom koja prinudno prose, decom žrtvama seksualne eksplatacije. Kada će policajac koji vidi majku sa detetom na semaforu kako prosi da privede tu majku? Ako je ona uopšte majka tog deteta.

Šta se dešava sa obrazovanjem naše dece? Mora li država da oduzme od plata prosvetarima? Kada će srednja škola da se uvrsti u obavezno obrazovanje? Šta će biti sa studentima privatnih fakulteta koji nemaju akreditacije?

Šta se dešava sa inkluzivnim obrazovanjem? Ko će deci da plati ličnog asistenta?

Šta je sa obolelom decom kojoj u našoj državi nema leka? Ko će da im plati lečenje u inostranstvu? Koliko naše dece nije ni dočekalo operaciju? Kada će biti dovoljno vakcina za svu decu? Kada će biti omogućeno lečenje u inostranstvu za svu decu?

Hoćemo li progovoriti o maloletničkoj delikvenciji koja je, hteli mi to da priznamo ili ne, u porastu? Šta se dešava sa suzbijanjem vršnjačkog nasilja?

Šta se dešava sa maloletnim majkama? Hoćemo li i dalje da ih osuđujemo ili ćemo naći načina da im pomognemo?

Kada će nam država dati odgovore na ova pitanja?

Svako peto dete u Srbiji pre škole nema nijednu knjigu. Zašto? Da li je za to kriva država ili pojedinac – roditelj? Na ovogodišnjem sajmu knjiga je bilo knjiga za decu po ceni od 100,00 dinara. Biblioteke decu učlanjuju bez plaćanja članarine. Nebriga roditelja je ovde evidentna.

Našoj deci pripada i treba podrška u fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju, igra, obrazovanje, kultura, umetnost. Ko im to uskraćuje? Svi moraju da znaju da se modeli ponašanja uče, ali da nije dovoljno samo deci govoriti kako treba da se ponašaju, nego da zapravo roditelji, vaspitači… moraju ponuditi model. Skloni smo da optužimo državu, sistem obrazovni, zdravstveni…

Brani li nama država da aktivno provodimo vreme sa našom decom, da ih volimo i pružamo im ljubav i pažnju od prvog dana, stimulišemo njihov rani razvoj, razgovaramo sa njima, igramo se društvenih igara, pravimo nešto od papira i plastelina, crtamo, pevamo, čitamo priče, šetamo, boravimo u prirodi…? Tera li nas država, ovakva kakva jeste, da gledamo fudbal po ceo dan, idemo do “kladže”, gledamo serije – španske, turske, indijske, domaće, konzumiramo alkohol, pušimo cigarete čija je najniža cena 160,00 dinara (o trovanju dece duvanskim dimom više ne vredi ni govoriti), pričamo telefonom po nekoliko sati dnevno pa onda požurimo na neku od društvenih mreža da još nešto kažemo? Ne. Da li problem leži u nama samima? Da li dete u nama neće da odraste i pored toga što smo već i sami postali roditelji? Dokle izgovori pod sloganom: “Imam i ja dušu?”

Od roditelja se očekuje samo jedna stvar, da svojoj deci budu roditelji. Mislite o tome.

Strane: 1 2

RoditeljSrbija.com Roditeljski portal, trudnoća, porođaj, mama, beba, porodica, deca, ishrana, vrtići, škole, fakulteti, zdravlje, dešavanja

Svetski dan deteta

Povezani tekstovi