Dobar brak nije dat, nego zadat

Dobar brak nije dat, nego zadat. Kaže se da kvalitetan brak nije dat i da bi parovi morali da rade na njemu ne kada počnu problemi, već i ranije, preventivno. Mora postojati svest da brak nije institucija koja je kao kvalitetna data, barem ne savremeni brak, za razliku od tradicionalnog braka.

Brakovi naših baba i deda su bili dobri?

Ni brakovi naših baba i deda nisu bili laki, ali su se neke karakteristike odnosa i društvenog konteksta značajno promenile. Savremeni brak više ne pruža sigurnost kao ranije.

Nekada su uloge koje su muž i žena imali pre ulaska u brak bile vrlo jasno društveno uslovljene i znali su šta se od njih očekuje. I tada su ljudi bivali nesrećni i nezadovoljni, ali mnogo ređe nego danas. U savremenom društvu brak je postao krhka institucija, s mogućnošću da se ljudi razvedu, dok je tradicionalni brak s jasno definisanim ulogama i društvenom neprivatljivošću razvoda pružao drugačiji kontekst odnosa unutar njega. I kada su se svađali, bili su daleko sigurniji da će ostati u braku.

Dobar brak nije dat, nego zadat

Šta je ljubav?

Ono što je ljubav za jedan par, za drugi uopšte ne mora da bude. Danas, s proširenjem sloboda i novim tehnologijama imamo složeniju situaciju. Generalno, na društvenom nivou, koncept ljubavi se feminizovao.

Kada bi pitali ljude “šta je ljubav” dobili bi definiciju koja zvuči najbliže onome što je ženama blisko kao ljubav, a i mediji nude taj koncept. U tradicionalnom braku ljubav muškarca se posmatrala tako da on snabdeva, radi, zarađuje, štiti i to je bio legitiman način ispoljavanja ljubavi. Danas, žena to ne može da doživi kao ljubav i traži od muškarca da je drugačije ispolji, a nisam sigurna da smo otišli tako daleko da parovi zaista imaju kapacitet da to mogu uskladiti. Tu je rad na braku neophodan. Žena treba da razume šta je suprugu ljubav i obrnuto.

Postoje različite percepcije ljubavi?

Ne samo kod muškaraca i žena, već i različitih ljudi istog pola. Percepcija je vrlo individualna. Tu leži najveći izazov savremenog braka, uspeti da čuješ i dogovoriš se, a ne uče nas kako se funkcioniše u dijadi. Nemamo svest o tome da će nam u braku sigurno biti teško i da prepoznamo kada se to dogodi. Sistem nas za sada samo upozorava na opasnosti od razvoda.

Gde je sistemsko mesto predbračnom savetovalištu?

Neki programi u svetu se realizuju i u srednjim školama. Postoji i mogućnost da matičari i sveštenici upute buduće mladence na ovu instituciju. Pokazalo se da su efekti tih programa značajni. Deca menjaju stavove o braku i razvodu i ljudi uče da prepoznaju probleme koji će ih možda sačekati. Psihološka udruženja i centri za socijalni rad bi bili dobra mesta za to.

Da li je brak kao institucija u krizi u Srbiji?

Brak nije u krizi zato što postoji mogućnost da se završi, već je u krizi zato što s tom mogućnošću dolaze i unutrašnji procesi u njemu. Mladi ljudi kada se venčaju, banalizujem, ne znaju šta da rade s tim procesima. Ako pitaju mame, njihov brak i odnosi su bili drugačiji, ako pitaju prijatelje, njihovi brakovi su previše različiti. Dobri prijatelji imaju potpuno drugačiju dinamiku braka i neprimenljive savete, a konflikt se nastavlja. Brak je u krizi zato što je danas partnerski odnos rođenjem deteta više koncentrisan na roditeljstvo, a mnogo manje na partnerski odnos. Često u praksi srećem parove koji mimo porodičnih obaveza retko šta rade zajedno.

Problem nastaje kada dete uđe ili izađe iz adolescencije, a roditelji ostaju u odnosu s kojim ne znaju šta će.

Brak u Srbiji često traje…>>