Mona-Prolecno osvezenje
Naslovna » Beba » Bolesti i poremećaji » Hipoglikemija

Hipoglikemija

 

Hipoglikemija – stanje koje ne smete ignorisati!

Čak i samo jedan nagli pad šećera u krvi može da izazove moždani pa i srčani udar.

Nagla malaksalost i osećaj gladi, drhtanje ruku, pojačano znojenje,
konfuzija, iznenadne smetnje u govoru, razmišljanju i pamćenju ne smeju se ignorisati, upozoravaju
endokrinolozi. Navedeni simptomi mogu ukazivati na hipoglikemiju, odnosno nagli pad šećera u krvi.
Suprotno povišenom nivou šećera u krvi, što je najčešća manifestacija dijabetesa, hipoglikemije
predstavljaju izuzetno niske, odnosno vrednosti šećera u krvi manje od 3 milimola po litru. Čak 98
odsto obolelih od tipa 1 dijabetesa je imalo iskustva sa hipoglikemijom, dok veliki procenat pacijenata,
posebno sa tipom 2 šećerne bolesti, uopšte ne prepozna simptome ovog stanja, što predstavlja posebnu
opasnost.
„Kod osoba koje imaju tip 1 dijabetesa i koje su na insulinu, četiri do osam tih epizoda se
dešava mesečno, što uopšte nije malo, praktično jednom nedeljno. Pacijenti sa tipom 2 dijabetesa koji
su na tabletama ili na dugodelujućim preparatima insulina imaju ređe hipoglikemiju, oko tri do četiri
puta mesečno”, objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i
bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Najčešći uzroci hipoglikemije kod ovih pacijenata su prevelika doza ili neadekvatna vrsta
insulina, nedovoljni obroci ili neplanirana fizička aktivnost kojom se šećer naglo potroši u većoj
količini. Međutim, hipoglikemije se javljaju i kod osoba koje nemaju dijabetes, najčešće kao posledica
nepravilne ishrane bazirane na slatkišima, a u retkim slučajevima mogu ukazivati na tumor pankreasa.
Svaka hipoglikemija zahteva detaljnije ispitivanje kako bi se otkrio i otklonio uzrok. Posledice mogu
biti veoma ozbiljne, poput oštećenja mozga i kognitivnih funkcija, a u određenim slučajevima čak i
srčanog udara.
“Kada dođe do hipoglikemije, ukoliko je pacijent svestan, osnovno je da se unese jedna količina
slatkiša ili ugljenih hidrata kako bi se brzo podigao nivo šećera u krvi. Na primer kašičica meda, 15
grama ugljenih hidrata, nekog šećera, soka ili brzo koncentrovanog slatkiša.”, savetuje doktorka Lalić
i upozorava na ozbiljnije slučajeve: “Problem su hipoglikemije praćene gubitkom svesti. U tom slučaju
mora da reaguje hitna pomoć i da se glukoza primi venski. To su ozbiljna stanja koja posle toga
zahtevaju i hospitalizaciju.”
Neregulisane hipoglikemije izuzetno poskupljuju terapiju obolelog od dijabetesa i narušavaju
kvalitet života. Iz tog razloga je veoma važno na vreme prepoznati hipoglikemiju i reagovati
promenom terapije kod dijabetičara, pre svega prelaskom na savremene vrste insulina koji regulišu
variranje nivoa šećera u krvi, zatim edukovanjem pacijenata, savetima o ishrani i fizičkoj aktivnosti,
navodi doktorka Lalić i podseća obolele od dijabetesa da je izuzetno važno da redovno sprovode
samokontrole, odnosno merenja nivoa šećera u krvi. Zdrave osobe hipoglikemije mogu sprečiti
eliminacijom koncentrovanih slatkiša i pravilnom ishranom koja podrazumeva manje, češće i redovne
obroke. Endokrinolog Katarina Lalić napominje da se sa istim uzrocima i simptomima hipoglikemije
mogu javiti i kod dece, prvenstveno one koja su na insulinskoj terapiji.

Nema komentara.

Scroll To Top