Pinokio

Na Otoku Sreće Pinokio sa ostalim dečacima su se ceo dan igrali, dobro su se zabavljali, nisu jele hleb, mleko i druga jela samo su jeli slatkiše do iznemoglosti i pili alkoholna pića. Vino, rakiju, pivo, ono što piju odrasli. Činili su baš sve što žele, čak su i pušili. Pinokijeva sreća je bila neizmerna! Razmišljao je kako je dobro što nije poslušao one magariće i vilu! Ali da, nije ta sreća baš dugo trajala! Kada se probudio ujutru Pinokio je i ima šta videti, izrasli su mu uši i rep baš kao u magareta. I ne samo to on je bio pravi magarac, čak je i njakao. Prodali su ga na pijaci. Kupio ga je čovek kome je trebao magarac da nosi teret.

Ali taj čovek je bio škrtica, nije hranio dovoljno magarca, tj. Pinokia. Kada je Pinokio iznemogao i nije imao više snage ni da ustane. Čovek ga je samo odneo i bacio u more, misleći kako će se magarac udaviti. A u stvari čini si nestale i Pinokio je ponovo postao drveni lutak. Umoran i iznemogao od rada nije imao snage da pliva do obale. Voda ga je odnela daleko na pučini. Plutao je. Plutao je danima sve dok jedan veliki kit nije pomislio da je Pinokio samo još jedna riba koja je za jelo i progutao ga. Unutra je pinokio video da ima puno raznih stvari koje je kit gutao, malo se odmorio i krenuo da razgleda šta sve ima u kitovom stomaku. Tu je sreo i Đepeta. Odakle đepeto u kitovom stomaku pitaćete se vi? Pa kada je đepeto video da se pinokio ne vraća kući, zabrinuo se i krenuo je da traži Pinokia. Tražio ga svuda i nije napšao pa je na čamcu krenuo da ga traži i po moru. Tamo na moru naišao je isti ovaj kit i progutao ga. I sada su i Đepeto i Pinokio bili u kitovom stomaku. O, kolike li sreće bilo kad su se ugledali i konačno našli! Ali, valja im je pobeći iz kitovog stomaka! Ali kako?!

Doseti se Pinokio da zapale vatru od raznih stvari koje je kit gutao, a kad dim dobro nadraži kitu nozdrve, on tako kihnu da izbaci oba junaka daleko u more.

Vrlo iscrpljeni, boreći se protiv snažnih valova, poslednjim su se snagama približavali obali. Ali starom Đepetu ponestade i ono malo snage, pa je izledalo da mu nema spasa i da će se udaviti. Pinokio pomisli koliko je njegov otac samo propatio zbog njegove lakomislenosti, a sad će zbog njega i glavu izgubiti, pa sakupi svu snagu koju je imao i svim silam poče da vuče Đepeta ka obali. Malo-pomalo, malo-pomalo, i potpuno iscrpljen dovuče svoga ljubljenoga oca na obalu.

Sada Pinokio, potpuno iscrpljen, pade i ostade ležati glavom zaronjen u vodu. Jadni ga Đepeto jedva podiže i odnese ravno u krevet, pa klekne pored njega i stalno jecajući počne zapomagati: “Pinokio moj dragi, sine jedini, žrtvovao si svoj život da bi mene spasio…”

Kad, eto, iznenada opet plave vile!Mahne štapićem Pinokiju iznad glave i reče: “Danas si, Pinokio, dokazao da si hrabar, iskren i nesebičan. Žrtvovao si se za drugog. Zato ćeš postati pravi dečak!”

Đepetova se sreća, naravno, ni s čim nije mogla uporediti! Video je kako je od običnog drvenog lutka sada postaje pravi dečak. Konačno je imao sina! A Pinokio je naučio ceniti savete drugih, te je od tada vredno išao školu, ispunjavao svoje obaveze i bio velika radost i neizmerni ponos svom dragom starom Đepetu.

Karlo Kolodi

Hvala sajtu: www.predskolci-sa-osmehom.blogspot.rs