Momenat za nju
Naslovna » Obrazovanje » Ispeci pa reci deci » Počinje proleće

Počinje proleće

pocinje-prolece

Krajem februara, početkom marta, rani cvetovi nas podsećaju da se radujemo predstojećem proleću. Posle dugih, hladnih i mračnih zimskih meseci, proleće budi novi život u prirodi. Dan postaje duži, cveće počinje da cveta, drveće i žbunovi ponovo imaju izdanke, a životinjski svet se budi iz zimskog sna.

Visibabe
To je period kada se pojavljuju prvi cvetovi. Kada se u baštama zabele prvi bokori visibaba, sa zimom je gotovo. Ovi otporni zvonasti beli cvetići prvi su koji procvetaju posle zimskih mrazeva, često izvirujući kroz istanjeni snežni pokrivač. Kada proleće porani, visibabe se pojave već u prvim danima januara, ali mogu procvetati i tek u martu.

Ljubičice
Mirišljavi cvetići ljubičice, koji ovih dana cvetaju u mnogim baštama, jedni su od vesnika proleća. Ljubičica je poreklom iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Zahvaljujući lepoti, mirisu i lekovitim moćima, bila je popularna još u antičkoj Grčkoj. Predstavljala je simbol drevne Atine, plodnosti i ljubavi, a starorimski lekari su predlagali da se oko glave nosi venac od ljubičica, kako bi se sprečile glavobolja i vrtoglavica.

Toplota i sunčeva svetlost ranog proleća ne pružaju dovoljno optimalnih hranljivih materija za biljke. Količina sunčeve svetlosti nije dovoljna za optimalnu fotosintezu, koja je neophodna za formiranje izdanaka. Međutim, biljke koje cvetaju u proleće imaju rešenje za taj problem. One poseduju nešto nalik skladišnom prostoru u kome čuvaju hranljive materije, minerale i skrob jer su sve te materije neophodne za njihov opstanak i biljke ih skladište tokom godine. One takođe sakupljaju energiju u lukovicama i na proleće je koriste za klijanje i cvetanje.

Ptice selice
Kada čujemo nešto o pticama selicama prvo se setimo rode i lastavice, a kad pokušamo da nastavimo niz shvatimo da zapravo ne znamo ni koje se ptice sele, a kamoli gde se sele.

Gde se ptice sele – u toplije krajeve. Koji su to topliji krajevi? Koliko ptica se seli? U koje vreme se ptice sele? Kako se orijentišu na putu i ​​kako uvek uspeju da se vrate kući u svoja stara gnezda? Ptice svoj put do Afrike, iako jako dug, savladavaju relativno lako ako im je zadovoljen najvažniji uslov – dobro vreme za putovanje. Lepo vreme je bitno i za njihovu orijentaciju. Na svojim letovima ptice se orijentišu pomoću vida. Na koji način, nije tačno utvrđeno. Zanimljivo je da taj put znaju još i pre nego su ugledale svetlo dana. To znanje im je urođeno. Let nije jedini način na koji se ptice sele. Dakle, uz letenje neke ptice, ptice trkačice, većinu puta pretrče, dok druge, vodene ptice, plove, tj. plivaju kada im se god pruži za to prilika.

Gde se tačno, naše ptice sele prati se preko prstenovanja. Prstenovanje ptica je inače postupak označavanja ptica sa malim limenim prstenom na nozi. Tako znamo da ptice odlaze u srednju i južnu Afriku, ali ne najkraćim putem već kroz istočni Balkan, Tursku i Suecki kanal. Zatim se neke opredele za put prema jugu, a neke prate tok reke Nila i dolaze do centralne Afrike.

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Odgovorite

Scroll To Top