rana rezervacija jesen 2019
Naslovna » Obrazovanje » Informator obrazovanja » Rečnik za brucoše

Rečnik za brucoše

recnik-za-brucose

 

Akreditacija – Akreditacija predstavlja proces provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i vrednovanje njihovih studijskih programa na svim nivoima studija.

Bolonjska deklaracija – Bolonjska deklaracija je deklaracija koju je potpisalo 29 ministara obrazovanja evropskih zemalja 19. juna 1999. godine u Bolonji. Republika Srbija je postala potpisnica Bolonjske deklaracije 2003. godine i tada se obavezala da će reformisati svoje visoko obrazovanje u skladu sa deklaracijom. Cilj koji je postavljen je stvaranje evropske zone visokog obrazovanja. Usaglašavanjem studijskih programa, uvođenjem ujednačenih akademskih stepena i obezbeđivanjem odgovarajućeg statusa svršenih studenata, priznanjem njihovih diploma na raznim evropskim univerzitetima, povećala bi se međunarodna kompetitivnost.

Budžet – Po Zakonu o visokom obrazovanju, da bi student ostao na budžetu, treba u toku školske godine da ostvari 48 bodova. Odlukama Univerziteta je broj bodova za upis naredne godine smanjen za prve generacije „bolonjaca”. Studenti koji su trenutno na samofinansiranju mogu preći na budžet ukoliko ispune predviđene uslove za taj status.

Dodatak diplomi – Student ima pravo da sluša i polaže i predmete koji nisu predviđeni njegovim studijskim programom. O tim ispitima se vodi posebna evidencija i ulaze u dodatak diplomi.

ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) – ESPB bodovi su kvantitativni pokazatelji opterećenja studenata na jednom predmetu. Prosto rečeno, za nedelju dana student treba da izdvoji za učenje onoliko sati koliko predmet nosi bodova. To uključuje predavanja i vežbe, predispitne obaveze koje student mora da ispuni, kao i samostalan rad.

Ispit – Ispit može biti pismeni ili usmeni, ali i pismeni i usmeni. Forma ispita takođe može biti različita: u obliku testa, eseja i sl. Ispit može nositi minimalno 30 poena, a maksimalno 70 (od predviđenih 100 poena za svaki predmet). Ispit iz predmeta u zimskom semestru mogu se polagati u januarskom, aprilskom i junskom roku. Ispiti iz predmeta u letnjem semestru mogu se polagati u junskom, septembarskom i oktobarskom roku.

Ispitna pitanja – Ispitna pitanja su pitanja koja možete dobiti na ispitu. Neki profesori ih ne koriste nego na ispitu smisle kakvo pitanje. Ako postoje, poželjno je učiti po njima.

Ispitne kartice – Ispitne kartice su kartice sa ispisanim ispitnim pitanjima, koje izvlačite na ispitu. Neki profesori ne koriste kartice nego vam sami biraju pitanja.

Kolokvijum – Kolokvijum je jedan vid predispitnih obaveza. To je najčešće test/provera znanja gradiva koje je urađeno do zakazanog termina. Neka vrsta ispita pred pravi ispit. Ne postoji za sve predmete. Može da bude oslobađajući, tj. da deo gradiva koji ste položili na kolokvijumu ne morate polagati na ispitu, ali i ne mora biti tako. Upisuje se u indeks, ali u posebne stranice i ne ulazi u prosek. Ta ocena može ali ne mora mnogo da utiče na ocenu koju ćete dobiti na ispitu. Kolokvijum može biti i uslov da se izađete na ispit.

Koncept – Po dobijanju pitanja na ispitu, ako je reč o usmenom polaganju, uglavnom dobijate vreme da napišete koncept koji ćete koristiti pri izlaganju.

Rečnik za brucoše od O do Š…>>

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Odgovorite

Scroll To Top