Dnevna soba ili Tv sala?
Televizija kao najmasovniji medij toliko je prisutna u svim domovima da se tretira gotovo kao novi član porodice.
Prva stvar koja nam pada na pamet kada razmišljamo o uređenju dnevnog boravka je TV. Onaj ko drži daljinski upravljač u ruci upravlja dnevnim rasporedom porodice. Ako ne znamo gde je daljinski nastaje opšta panika.
Televiziji se pridaje i više prava nego što se pridaje deci. Deca moraju da budu mirna kada roditelji prate vesti, seriju ili dnevnik, a na zajedničkom porodičnom okupljanju obavezno je uključen i TV i, ukoliko program koji se emituje privuče pažnju prisutnih, ništa od razgovora i druženja.
Deca najveći deo svog slobodnog vremena provode pred televizorom. Poznato je da na programu ima svega sem edukativnih emisija koje su njima potrebne i koje bi oni trebali da gledaju.
Umesto njih mogu da gledaju more muzičkih spotova, reklama, filmova, serija, i uglavnom nepoželjne oblike ponašanja i osobine kojima su bombardovana dok sede ili leže ispred TV-a.
Televizija kao masovni medij umesto prvobitne informativne i edukativne uloge dobila je novu marketinšku, ideološku i destruktivnu ulogu. Marketinška ima za cilj da po svaku cenu promoviše određene proizvode direktno u promo-bloku rezervisanom za reklame, ili indirektno u pauzama koje slede dok traje određeni film, serija, crtani film. Crtani film se prekida sa direktnom porukom “Tvoje “omiljene” sličice te i te, sakupi ih sve.” Reklama sugeriše detetu šta mu je “omiljeno” i odmah mu diktira šta treba da radi – da ih kupi i sakupi što više!
Ideološke namere se ogledaju u svakojakim nastojanjima da se putem televizije infiltriraju svi negativni modeli ponašanja i izopačeni sistemi vrednosti koji polako urušavaju temelj porodice.