Agresivnost je pojava kod dece do koje dolazi iz više razloga. Ponekad se deca okreću agresivnosti jer ne znaju kako drugačije da ispolje svoje emocije ili je to nešto što su “pokupili” iz svog okruženja. U svakom slučaju, postoji način da se ovaj obrazac ponašanja kod dece iskoreni.
Agresivno ponašanje se može ispoljiti na više načina – kroz galamu i bučno ponašanje, kroz prikrivenu agresivnost (pasivna agresija) ili kroz fizičko nasilje od strane deteta. Takođe, agresivno ponašanje deteta ispoljava se i kroz verbalnu agresiju kada oni ismevaju, vređaju ili ucenjuju druge, kroz uništavanje predmeta oko sebe, a agresiju mogu pokazati i prema sebi, kada dete udara glavom od zid ili se nekontrolisano baca po podu.
Bez obzira na koji način iskazuju agresivnost, veoma je važno na vreme reagovati, sankcionisati i odgovarajućim vaspitnim merama se izboriti sa tim stanjem. S obzirom na to da se agresivnost kod dece javlja ne samo njihovom greškom, već i greškom roditelja i okoline, vrlo je važno doći do korena tog problema i odatle početi sa rešavanjem.
Bez fizičkog kažnjavanja – Deca koja doživljavaju ovakvu vrstu kažnjavanja češće i sama to prenose na druge. Fizičko kažnjavanje jeste vid ispoljavanja agresivnost, a kada je dete tome izloženo ono ne može to da protumači drugačije nego kao “normalno” ponašanje i oponašajući svoje roditelje prenosi to i na druge.
Naučite ih da iskažu negativnost – Normalno je da dete oseti neku negativnu emociju, da bude ljuto, povređeno ili razočarano, ali to ne znači da treba da počne da besni, da tuče drugu decu ili razbija stvari po kući. Naučite ih da prepoznaju negativna osećanja i da ih ispolje na pravilan način.
Razvijanje samokontrole – S obzirom na to da nećete vi svaki put biti pored svog deteta kada se ono oseti povređeno ili ljuto, pa da to može sa vama da podeli i da se oseća bolje, trebalo bi ga što pre naučiti konceptu samokontrole. Za početak objasnite detetu šta znači samokontrola, zašto je dobra i kako da je primene. Kako bi se na što bolji način suočilo sa napadom besa, posavetujte dete da u toj situaciji izbroji do 10 i da pokuša da se smiri. Vremenom će im biti sve lakše da se kontrolišu.
Učenje kroz igru – Deca u ranijem periodu života nisu u potpunosti svesna svog ponašanja i uticaja koji imaju na druge u svojoj okolini. Upravo u tome bi trebalo da im pomognu roditelji kako bi oni na što jednostavniji način shvatili da svako njihovo ponašanje ima određene posledice. Najbolje bi bilo da ga kroz igru imitirate i pokažete kako se ono ponaša u svom agresivnom stanju. Kroz ovaj primer pokažite koliko je loše biti nasilan prema drugima, jer oni možda nisu toga svesni – a ne možete ih ni kriviti.
Postavljanje granica – U porodicama u kojima ne postoji jasno postavljana granica između onoga šta se sme ili ne sme, šta je dobro, a šta ne, češći su slučajevi agresivnosti kod dece. Upravo zato što ne znaju šta je dozvoljeno, a šta ne – oni prelaze granice dobrog ponašanja i samokontrole i postaju agresivni. Na roditeljima je da što pre postave pravila koja se moraju poštovati i da kroz vaspitanje deci usade stav da je agresivnost jako loša i da bi trebalo izbegavati takav obrazac ponašanja.
Još sličnih tekstova pročitajte OVDE