Kako razvijati zdrav odnos prema novcu

Odnos prema novcu je, poput odnosa sa članovima naših primarnih porodica, obojen emocijama koje se formiraju u ranom uzrastu. Taj odnos utiče na razvoj naše slike o sebi, našeg samopouzdanja i samopoštovanja.

Kako razvijati zdrav odnos prema novcu?

Koliko puta smo u detinjstvu čuli da moramo da operemo ruke nakon što smo dirali novac? Ja sam to često slušala. Tek kada sam, u svojim tridesetim godinama, počela da se bavim proučavanjem svog odnosa prema novcu, u kontekstu rada na svom ličnom razvoju, prepoznala sam kako svaki put kada prebrojavam novčanice, imam osećaj da diram nešto prljavo. To nisu bile jasno definisane misli, već jedan veoma suptilan osećaj nelagode, neprijatnosti, pa čak i gađenja. Kasnije, kada sam počela da pružam podršku drugim ljudima u njihovom radu na ličnom razvoju, uvidela sam da veliki broj ljudi ima slična osećanja u vezi sa novcem.

Odnos prema novcu je, poput odnosa sa članovima naših primarnih porodica, obojen emocijama koje se formiraju u ranom uzrastu. Taj odnos utiče na razvoj naše slike o sebi, našeg samopouzdanja i samopoštovanja. Često ostaje neispitan tokom celog života, a znatno utiče na tok kojim naš život teče, na način na koji živimo i na naše zadovoljstvo životom.

Evo predloga kako da tokom četiri nedelje prepoznamo način na koji se odnosimo prema novcu i da, ukoliko želimo, u njega uvedemo neke promene. Svake nedelje, bavićemo se određenom temom. Lagano i bez napora razmatramo pitanja koja su nam postavljena i pratimo koji nam odgovori „iskaču“. Nije nam cilj da se se previše mentalno angažujemo, već da uđemo u jedan proces meditativnog razmatranja pitanja koja su pred nama bez nastojanja da po svaku cenu dobijemo odgovore. Postavljena pitanja mogu da žive u nama dugo vremena pre nego što se odgovori pojave. A odgovori se pojavljuju kada smo spremni za njih.

Preporuka je da svoje misli zapisujemo. Možda možemo da odvojimo neku svesku u koju ćemo zapisivati misli o novcu i svoje reakcije na razmatranje teme novca i našeg odnosa prema njemu. Možda poželite da napravite neku strukturu, u smilsu određenog vremena svakog dana u kojem beležite svoje misli, ili određenog broja strana koje svakog dana ispisujete. A možete i da osluškujete sebe i pišete onda kada vam se piše, koliko vam se piše i šta vam se piše.

PRVA NEDELJA
ANALIZA STEREOTIPA U VEZI SA NOVCEM

Mnogi od stavova koje imamo u vezi sa novcem zapravo i nisu naši stavovi, već su nam preneseni od strane roditelja i drugih značajnih odraslih iz našeg detinjstva. U toku ove nedelje, možemo da se prisećamo stvari koje smo kao deca čuli da odrasli izgovaraju, ili koje mi danas često izgovorimo ili pomislimo. Da li prepoznajemo misli poput ovih?

• Novac ne raste na drveću!
• Novac ne pada sa grane!
• Novac je izvor svih zala!
• Novca nikad dovoljno!
• Novac kvari ljude!
• Bogati žive na račun siromašnih!
• Pošten čovek ne može da bude bogat!
• Duhovnost i novac ne idu zajedno!

Ako smo prisvojili verovanje da novac kvari ljude, vrlo je moguće da ćemo imati nesvestan otpor prema primanju novca. Verovatno je da ćemo imati problem sa tim da naplatimo svoje usluge, da ćemo imati ambivalentan odnos prema ljudima koji imaju dosta novca, to jest da ćemo im u isto vreme zavideti i osuđivati ih. Probajmo tokom ove nedelje da prepoznamo neke od stereotipa koje imamo u vezi sa novcem i kako oni utiču na naš odnos prema novcu, sebi i životu.

DRUGA NEDELJA
PREPOZNAVANJE NAČINA NA KOJE TROŠIMO NOVAC

Postoji citat koji se pripisuje Vilu Smitu koji kaže da „Najveći broj ljudi troši novac koji nema, da bi kupovali stvari koje im ne trebaju, da bi impresionirali ljude do kojih im nije stalo“.

Način na koji trošimo novac je delom nasleđen od onih sa kojima smo odrastali, delom je uslovljen različitim psihološkim faktorima, stepenom našeg samopouzdanja i samopoštovanja, navikama, kao i našim stepenom otpornosti na uticaje koje medijske i marketinške kampanje vrše na potrošače.

Svima nam se ponekad dešava da, dok na kasi u supermarketu čekamo na red, u korpu ubacimo čokoladice, žvake ili neke druge proizvode koji se nalaze na policama pored kase. Nismo imali plan da ih kupimo, ali kad su već tu, zašto da ne? Menadžeri supermarketa poznaju fenomen zvani „impulsivna kupovina“ i upravo zato smeštaju ove proizvode blizu kase, da bi nam upali u oči dok čekamo. Kupovina je često način da sebi poboljšamo raspoloženje, ali isto tako može i da nam bude izvor frustracije. Za početak je dovoljno da samo posmatramo sebe u situacijama kada „trošimo novac“ i registrujemo sve što se dešava u nama.

Kada osetimo želju da nešto kupimo, možemo da postavimo sebi pitanje: „Zašto mi je ovo potrebno?“ Moguće je da će nas neki odgovori iznenaditi. U početku ne mora da nam bude cilj da menjamo svoje ponašanje već samo da se upoznamo sa obrascima koji njime rukovode.

Treća i četvrta…>>