Leonardo da Vinči

Tajna večera (1498.)
Leonardo je poznat zahvaljujući svojim slikama i majstorskom slikom kao što je Tajna večera koja je naslikana 1498. godine i „Mona Liza“ (koja je poznata i kao „La Gioconda“ na italijanskom ili „La Joconde“ na francuskom jeziku) koja se nalazi u Luvru u Parizu i naslikana je 1503. – 1506. –tih godina iako se vode polemike da li je ovu sliku napravio sam ili zajedno sa nekim od svojih učenika. Do današnjih dana je sačuvano njegovih sedamdeset slika, ali ni jedna njegova skulptura.

Mona Liza (1503.–1505. /1506.)
Mona Liza, Leonardovo najpoznatije delo, jednako je poznato po inovacijama koje koristi u slikarskoj tehnici, kao i po misterioznom osmehu subjekta koji Leonardo prikazuje. Ovo delo je kohezija dve tehnike koje je on ustanovio – sfumata i kjaroskura.

Da Vinči je uticao na skoro sve kasnije umetnike visoke renesanse, a pre svega na Rafaela. U potpunosti je izmenio milansku školu, a uticao je i na škole u Parmi, Firenci i drugim renesansnim centrima.

Iako je Leonardo stvorio relativno mali broj slika (od kojih je veliki broj nedovršen), on je ipak jedan od najuticajnijih i najinovativnijih umetnika Renesanse. U njegovom ranom periodu, slikarski pravac koji je sledio nije se mnogo razlikovao od stila njegovih učitelja, da bi sazrevajući, Da Vinči vešto odbacio rigidan način tretiranja figura i objekata, i praktično ih oživeo, koristeći sfumato, svoju nadaleko popularnu tehniku.

Leonardo je bio fasciniran letenjem i stvorio je nekoliko mašina, od kojih i nacrt za helikopter koji bi bio pokretan sa 4 čoveka i koji ne bi mogao da poleti ali i neke mašine koje bi verovatno mogle poleteti. Osim toga što je sastavio nacrte koji imitiraju ptičija krila, predlagao je i nacrte sa krilima slepog miša. U svojim beleškama se osvrće i na ideje o padobranu koje je razrađivao samo teoretski. Kao pogon za svoje mašine je upotrebljavao ljudsku silu iako je znao da to može da se razmatra i funkcioniše samo kao teorija.

Pronašao je anemometar za određivanje smera vetra i bio je to jako značajan pronalazak koji je poboljšavao bezbednost letova, radio je i na instrumentu koji meri brzinu vetra kao i instrumentu koji je trebalo da odrećuje vodoravnost letova.

Dalji pronalasci se odnose na podmornicu, na ozubljenu mašinu koje se može smatrati prvim kalkulatorom i automobil koji bi bio pokretan pomoću opruga. Planirao je industrijsko zagrevanje vode pomoću sunčane energije i paraboličkih ogledala. Pronašao je skafander koji je razradio u svojim studijama iako se sastojao samo od zvona za glavu i plivajućih plutvi. Posle je dodao i kožno odelo za plivanje u vodi. Isto tako je konstruisao i bušilicu koja se sastojala od mehanizma sa točkićima i imala je glavu.

Od daljih pronalazaka koji su našli primenu u današnjem vremenu tu je, npr. hidraulična testera. Imao je sistem klimatizacije koji bi redukovao jake promene klime koje bi pogubno uticale na njegovu laboratoriju. Merio je vlažnost vazduha na osnovu merenja u vidu neke vrste vagice- vune i voska i razlike u težini kada vuna povlači vlagu koja se prikazivala na jednoj skali.