RoditeljSrbija.com Roditeljski portal, trudnoća, porođaj, mama, beba, porodica, deca, ishrana, vrtići, škole, fakulteti, zdravlje, dešavanja
Povišena telesna temperatura je fenomen koji nastaje kao posledica raznih stimulusa na termoregulacioni centar, koji se nalazi u mozgu. Termoregulacioni centar određuje raspon normalne telesne temperature, stepen produkcije i gubitka telesne temperature.
Supstance koje se oslobađaju u organizmu kao odgovor na dejstvo navedenih činilaca, deluju na centar za termoregulaciju.
Povišena telesna temperatura podstiče promene, koje podižu odbrambene sposobnosti organizma (na primer kod virusnih infekcija).
Deca imaju nešto višu telesnu temperaturu nego odrasli. Telesna temperatura ima dnevne varijacije i najniža je u jutarnjim časovima, a viša u popodnevnim, posle obroka i posle fizičke aktivnosti. Gornja granica normalne telesne temperature je 37,5°C (izmerena ispod pazuha). Kod novorođenčadi ona postoji ako su vrednosti iznad 38°C (merene rektalno).
Telesnu tempereturu treba meriti živinim termometrom, uz sav oprez da ne dođe do pucanja stakla i prosipanja žive. Pre merenja, detetu treba pokazati kako izgleda toplomer, koji treba spustiti na dlan deteta da se uveri da “ne bode”, osloboditi ga straha od merenja temperature, na koji često nailazimo kod dece. Najpogodnije je meriti temperaturu ispod pazuha, ne manje od 3 i ne duže od 5 minuta. Kod novorođene dece ona se može meriti i rektalno (prethodno vrh toplomera zagrejati u šaci, obložiti kremom radi lakše aplikacije), ali ukoliko osoba koja meri temperaturu nema dovoljno iskustva sa ovim načinom merenja, onda je bolje meriti ispod pazuha.
Mogu se koristiti i digitalni termometri, koji daju brze rezultate, ali koji često pokazuju više ili niže rezultate, nego što zaista jesu.
U prve tri godine života povišena telesna temperatura je jedan od najšešćih razloga za pregled u pedijatrijskoj ambulanti. Uzroci povišene telesne temperature su na prvom mestu (u preko 90% slučajeva) akutne virusne infekcije, koje zahtevaju najčešće samo potporno i simptomatsko lečenje (ako dete ima bol u mišićima ili glavobolju).
Uvek je potrebno utvrditi razlog za pojavu povišene telesne temperature i prema tome praviti plan lečenja i daljeg praćenja stanja.
Detetu koje ima povišenu telesnu temperaturu se može pomoći fizikalnim metodama i/ili lekovima za snižavanje telesne temperature (antipireticima). Fizikalne metode su prvenstveno korisne za snižavanje vrlo visokih temperatura (iznad 39°C), u kombinaciji sa lekovima za sniženje temperature. Dete koje ima visoku telesnu temperaturu mora biti odeveno u laganu pamučnu odeću, pokriveno tankim ćebetom ili pamučnim čaršavom, a prostorija u kojoj boravi mora biti dobro provetrena tako da je umerena sobna temperatura oko 20°C. Takođe, pomaže i vlaženje kože mlakom vodom, što se može postići stavljanjem deteta u kadu sa temperaturom vode oko 27-32°C i polivanjem kože. Voda koja isparava s mokre površine kože oduzima telu znatne količine toplote. Temperatura se kontroliše svakih petnaest minuta, dok se ne spusti ispod 39°C. Pri telesnoj temperaturi od 38,5°C obično se uspostavlja normalna funkcija termoregulacionog centra, koji je dalje svojim mehanizmima (znojenjem) snižava. Obloge od mlake vode (pelena, tanji čaršav nakvašen toplom vodom i dobro isceđen) kojima se dete oblaže desetak minuta (preko mokre tkanine obmotati dete suvim frotirom ili tankim ćebetom), takođe pomažu. Nakon deset minuta mokru oblogu treba skinuti, obrisati dete i proveriti stepen telesne temperature, a postupak treba ponavljati sve dok ne počne snižavanje temperature. Pogrešno, beskorisno i štetno je stavljanje obloga na male površine tela (samo grudi, dlanovi, tabani), a posebno stavljanje obloga od ulja, sirćeta, pepela, trljanje alkoholom (može da izazove mučninu, povraćanje ili opijenost alkoholnim isparenjima).Povišena telesna temperatura
