Trgovina ljudima

Evropska komisija je 2007. godine proglasila 18. oktobar Evropskim danom borbe protiv trgovine ljudima.

Njegovo obeležavanje je važno u prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima, kao i u podizanju svesti javnosti o jednom od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.

SOS broj 011 3347 817

Naša zemlja je usvojila zakonske propise i ratifikovala međunarodne konvencije.

Ono što je izazov u budućem periodu je da se obezbedi sprovođenje tih zakona i propisa u praksi.

Smatra se da je borba protiv trgovine ljudima posao policije. Ipak, policija ima nezaobilaznu ulogu kod krivičnog gonjenja i hapšenja i istrage, ali kad je u pitanju pomoć žrtvama tu treba da nastupe drugi državni sistemi koji u ovom trenutku nemaju dovoljno kapaciteta ni stručnosti.

Na primer, kada se identifikuje dete kao žrtva trgovine ljudima zakonski je nezaobilazan centar za socijalni rad, ali se dešava da centar nije dostupan u trenutku kad je potrebno izvršiti intervenciju. Saradnja državnih organa mora da se osnažni, jer sve dok imate policiju koja je efikasna, a druge sisteme koji nisu efikasni, onda rezultati ne mogu biti dobri.

U proteklih par godina donesen je mali broj pravosnažnih presuda što predstavlja poseban problem.

Prema podacima nadležnih, muškarci su najčešće žrtve prisilnog rada, žene prostitucije, a deca prosjačenja i prodaje i radi vršenja raznih krivični dela.

Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, profitne ili neprofitne, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (npr. prevoz, skrivanje, čuvanje i sl.).
Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način.

Kada se radi o trgovini decom, nije važno koje sredstvo je upotrebljeno, tj. radi se o trgovini ljudima iako nije bilo elemenata pretnje, prinude, zloupotrebe položaja i slično.

Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.
Iako se neke grupe češće pojavljuju kao žrtve nego druge.

Činjenica je da žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

Isto važi i za trgovce ljudima – najrazličitiji muškarci i žene imaju svoju ulogu u lancu trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije, a vrlo često su to osobe od poverenja, srodnici, čak i članovi uže porodice, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period; s druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu, brak i sl.

Trgovina ljudima često funkcioniše kao „porodični posao“ u kome svaki član porodice ima svoju ulogu.

Trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.
Žrtve nemaju slobodu kretanja ili slobodu izbora; tačnije, one nemaju kontrolu nad svojim životom. Ovaj fenomen je takođe poznat i pod nazivom „moderno ropstvo“, zato što se žrtve drže u uslovima sličnim ropstvu i tretiraju se kao svojina ljudi koji su ih kupili.

Trgovina ljudima je oblik organizovanog kriminala, ali i vrsta kriminalnog biznisa koga pokreću ponuda i potražnja na tržištu. Trgovina ljudima se smatra jednom od tri najprofitabilnije kriminalne aktivnosti, uz trgovinu drogom i ilegalnu trgovinu oružjem.

O njoj se najčešće govori kao o visoko profitabilnom i nisko rizičnom kriminalu jer se procenjuje da se zarade trgovaca ljudima kreću u rasponu od nekoliko milijardi do 60 ili čak 500 milijardi dolara godišnje. Za pokretanje i održavanje posla koji se zasniva na trgovini ljudima potrebna su minimalna sredstva, ostvarena materijalna korist je ogromna, dok, statistički posmatrano, veoma mali broj trgovaca ljudima završi na sudu i bude osuđen na visoke zatvorske kazne, i retko im se oduzima imovina stečena kriminalom.

Trgovac ljudima žrtvu kontroliše tako što joj oduzima lična dokumenta, drži je u izolaciji, strogo kontroliše njeno kretanje.

Poslušnost žrtve je osigurana upotrebom nasilja, ucena i zastrašivanja, a pretnje se ne odnose samo na žrtvu nego i na članove njihove porodice.

Često se podstiče stvaranje zavisnosti od droge i alkohola kako bi se slomio žrtvin otpor i osigurala njena potpuna poslušnost.

Osim toga, žrtva se drži u stalnom strahu od mogućih posledica ako pobegne i prijavi se policiji, pre svega u uverenju da je ona sama počinila krivično delo, kao i da je policija korumpirana i u sprezi sa trgovcima, što je u mnogim slučajevima tačno. Pretnje i ucene su nekada dovoljne da bi se osoba držala pod kontrolom, bez potrebe da se primenjuje fizičko nasilje.

Žrtva trgovine ljudima je primorana da radi po ceo dan bez odmora, oduzima joj se cela ili najveći deo zarade, nema pravo da se žali na uslove rada, u zavisnosti od vrste eksploatacije ima radnu normu koju mora da dostigne, inače ne dobija hranu ili biva na drugi način kažnjena.

Načini vrbovanja…>>

Strane: 1 2