Mladi Izvidjaci -Mona
Naslovna » Obrazovanje » Ispeci pa reci deci » Zašto se pomera sat?

Zašto se pomera sat?

zasto-se-pomera-sat

Zimsko i letnje računanje vremena

Svakog poslednjeg vikenda u martu pomeramo sat i prelazimo na letnje ukazno vreme, da bismo se potom, poslednjeg vikenda oktobra, vratili na zimsko računanje vremena. Ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja.

Zašto se uopšte koristi ukazno vreme? Zašto se pomera sat?

Cela ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko 7 sati, sredinom leta se tako “gubi” skoro dva sata dnevnog svetla.

Kao i skoro sve druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godne izmišljeno je još u antičko doba. Tokom leta neke države starog doba su jednostavno produžavale trajanje časa. Rimljani su imali i poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.

U moderno doba prvi koji je sugerisao da se leti ustaje ranije bio je Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin, 1706 – 1790, američki naučnik, političar, pronalazač i jedan od tvoraca čuvene američke Deklaracije o nezavisnosti), u vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu. U jednom pismu iz 1784. urednicima lista Journal of Paris, on savetuje Parižanima da štede sveće ustajući ranije kako bi što više koristili sunčevo svetlo. Članak je, međutim, imao šaljivi karakter pa nije sasvim jasno koliko je Frenklin bio ozbiljan u svojoj sugestiji.

Nešto kasnije, 1895, novozelandski entomolog i astronom Džordž Vernon Hadson (George Vernon Hudson, 1867-1946) predlagao je da se tokom leta čak dva sata unapred pomeraju časovnici.

Sledeći u nizu onih koji su se zalagali za rano ustajanje pomeranjem kazaljke na satu, bio je britanski graditelj Viljam Vilit (William Willett, 1856-1915), ljubitelj boravka u prirodi i strastveni igrač golfa koga je posebno iritiralo kada je popodnevne šetnje morao da prekida zbog padanja mraka. Jedno letnje jutro 1905-te, dok je uživao u jutarnjem jahanju pred doručak, shvatio je da jako malo ljudi uživa u, kako je smatrao, najlepšem delu letnjeg dana i tako je dobio ideju da bi pomeranjem kazaljke sata unapred, omogućilo svima da uživaju u sjajnim i prelepim jutrima. Sem toga, večernje šetnje (i ostali poslovi) vršile bi se zadana.

Godinama je Vilit nastojao da ubedi ostatak Britanaca u preimućstva letnjeg računanja vremena, ali realizaciju svoje ideje nije doživeo. Umro je 4. marta 1915.

Letnje računanje vremena je uvedeno i to prvo u Nemačkoj, 30. aprila 1916. Samo mesec dana kasnije slično je učinila i Velika Britanija, a zatim i mnoge druge zemlje. Rusija sledeće godine, a SAD 1918.

Bilo je to doba kada je besneo Prvi svetski rat i kada su zemlje novim računanjem vremena tokom leta nameravale da energetske resurse što više sačuvaju za potrebe ratovanja. Kakav razlog?!

Ali u SAD, nakon što se rat završio, pod pritiskom farmera ukida se letnje vreme i američki predsednik Vudro Vilson izjavljuje da se zemlja ponovo vraća “Božjem vremenu”.

Ali čim je izbio II svetski rat, na obe ratne strane letnje vreme je na snazi kako bi se sačuvali energetski resursi. U SAD, samo 40 dana nakon što su Japanci izbombardovali Perl Harbur, zakonom je uvedeno letnje vreme – tokom cele godine. Opet isti razlog?!

Zašto se pomera sat?…>>

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Odgovorite

Scroll To Top