Jednostavna pravila za efikasnije učenje

Jednostavna pravila za efikasnije učenje

Ne postoji magija kojom ćete za kratko vreme “strpati” knjigu u glavu, niti je moguće preskakate određene delove procesa učenja. Ipak, svi bi voleli da učenje traje što kraće, ali da bude podjednako efikasno – jer ko ne voli višak slobodnog vremena?

Ako želite da budete što efikasniji u učenju i da vreme koje provedete “nad knjigom” zaista bude produktivno – dobra ideja je pridržavati se nekih od pravila za efiksanije učenje. Naravno, učenje zahteva dosta energije, angažovanja i vremena, ali u većini slučajeva određene pripreme i planiranje učenja mogu prepoloviti vaše napore, a doneti vam podjednako dobar (ako ne i bolji) rezultat na kraju.

Pripreme za učenje

Odredite vreme za učenje – ukoliko mislite da ste najproduktivniji i najskoncentrisaniji u ranijim jutarnjim časovima, odredite da je vaše vreme za učenje na primer od 8 do 14 časova. Kada ovako postavite raspored – vaš mozak će vrlo brzo navići da u to vreme mora da savladava nove informacije, da uči nove stvari i jednostavno će biti bolje pripremljen za to.

Ambijent za učenje – osim vremena koje određujete za učenje, veoma je važno da imate i tačno određeno mesto na kome ćete učiti svakog dana. Najbolje bi bilo da odredite da to bude sto za kojim možete sedeti (jer će vas sedenje održavati u budnom i skoncentrisanom stanju), a osim toga – trebalo bi da u svom radnom okruženju ne držite ništa što bi vam skretalo pažnju (zašto rizikovati?). Naravno, prostorija u kojoj učite bi trebalo da ima i druge uslove za učenje – tišinu, mir, dobro osvetljenje (najbolje prirodno), dovoljno kiseonika (redovno provetravajte svoj kutak za učenje) i odsustvo svega što vam ne služi (i ne pomaže) u učenju.

Korisno provedite vreme u školi/na fakultetu

Pazite na času – bez obzira na to da li je čas namenjen za predavanje novog gradiva ili profesor/nastavnik ispituje – pažljivo pratite šta se priča. Možete puno zapamtiti na času jer kada je gradivo novo imaćete potrebu da se bolje skoncentrišete jer je to nešto što do sada niste čuli i uglavnom vam nije ni poznato, a u takvom stanju mozak može mnogo toga da zapamti. Ukoliko je u pitanju ispitivanje – slušajući kako drugi odgovaraju, ali i kako profesor ispituje mnogo toga možete naučiti ili se podsetiti nekih delova koje ste zaboravili. Uostalom – sigurno je da ćete biti mnogo spremniji za odgovaranje kada na vas dođe red.

Hvatajte beleške – slušajući predavanja trebalo bi da se izveštite da hvatate beleške, i to na neki svoj način, onako kako biste vi to rekli. Beleške su zaista korisne, bez obzira na to da li imate i knjigu iz koje ćete kasnije učiti. Kada tokom predavanja zapisujete ono što smatrate u tom momentu bitno ili ono što profesor posebno naglašava kao važno – veća je verovatnoća da ćete, dok čitate o tome iz knjige, već na “prvu loptu” zapamtiti sve podatke.

Ponavljajte novo gradivo – istog dana kada se vratite sa predavanja na kome ste radili nešto novo ponovite to iz knjige, čitajte bez pritiska da morate da sve naučite odmah. Upravo je ova opuštena varijanta učenja, kada niste u situaciji da “morate” sve i odmah zapamtiti, zapravo veoma delotvorna. S obzirom na to da vam je ta materija još uvek “sveža”, a samim tim i interesantna, sigurno je da ćete zapamtiti mnogo više nego što ste mislili, a ovo znanje će vam trajati mnogo duže od onog naučenog u poslednji čas.

Tehnike učenja

Prvo ono najteže – kad tek počinjete učenje, što znači da ste još uvek sveži i odmorni, uzmite da učite ono što vam najteže ide ili ono što vam je najmanje interesantno. Kada savladate to osećaćete se bolje, a nastavak učenja vam neće biti toliko naporan. Vrlo jednostavnim planiranjem učenja podižete efikasnost i sigurno smanjujete vreme koje vam je inače bilo potrebno da savladate toliko gradiva.

Podvlačenje ključnih reči i bitnih informacija – pronađite neki svoj sistem za podvlačenje najvažnijih činjenica i informacija iz lekcije. Potrudite se da pronađete ključne reči oko kojih ćete graditi ostatak znanja vezan za to gradivo. Takođe, veoma je važno da u potpunosti razjasnite sve termine i činjenice, jer ukoliko ne razumete nešto teže ćete i zapamtiti (učenje gradiva napamet nikad nije rešenje).

Učenje u etapama – iako ste odvojili na primer 6 sati za učenje u toku dana, ipak podelite to vreme na nekoliko intervala. Prema mnogobrojnim istraživanjima procesa učenja – zaključak je da je najbolje učiti u etapama od po 45 do 60 minuta, jer toliko realno imamo koncentracije da efikasno učimo. U međuvremenu korisno bi bilo da napravite pauzu od 10 do 15 minuta kada ćete se osvežiti, pojesti nešto, protegnuti noge, uraditi neke vežbe i slično.

Tehnike pamćenja – ukoliko je gradivo koje učite zaista kompleksno i teško za savladavanje i pamćenje, trebalo bi da isprobate mnogobrojne tehnike koje će vam pomoći da lakše zapamtite sve što treba. Uvek možete probati sa asocijacijama, vizualizacijom gradiva, crtanjem mentalnih mapa i slično.