Mona-Letnje osveženje
Naslovna » Deca » Deca » Kako kućni ljubimci utiču na razvoj deteta

Kako kućni ljubimci utiču na razvoj deteta

kucni ljub

 

Kako kućni ljubimci utiču na razvoj deteta

Porodice koje imaju kućnog ljubimca znaju koliko im to može oplemeniti svakodnevnicu, koliko ljubimac može doneti radosti, ali je pored toga i velika odgovornost i obaveza brinuti se o njemu. Upravo iz svih ovih razloga veliki broj roditelja će se odlučiti za kucu ili macu u periodu kada imaju malu decu – jer je to jedan od najboljih načina da svojoj deci pokažu šta znači briga o drugima i šta zapravo predstavlja odgovornost.

Mnoge studije o vaspitanju i odgajanju dece došle su do zaključka da je kućni ljubimac u ranom periodu života deteta od velike važnosti jer se u tom slučaju ličnost i karakter kod dece razvija na potpuno drugačiji način. Osećaj prijateljstva i ljubavi koju deca dobiju od svog kućnog ljubimca ne može ništa zameniti.

Apekti u kojima životinje kao kućni ljubimci utiču na život dece najranijem dobu su različiti i dotiču se svih oblasti razvoja ličnosti i karaktera:

Socio-emocionalni razvoj

Kao jedan od najvažnijih aspekta socio-emocionalnog razvoja dece je samopoštovanje, kako navode stručnjaci. U porodici u kojoj postoji kućni ljubimac roditelji i deca dele brigu o njemu, što znači da deca još u najranijem periodu života imaju priliku da nauče kako brinuti o biću koje zavisi od njih. Upravo su prihvatanje, pozitivne afirmacije i uključenost veoma važni za izgrađivanje samopoštovanja kod dece u početku razvijanja njihove ličnosti. Samim tim što zajedno sa roditeljima brinu o svom ljubimcu, u skladu sa svojim uzrastom i mogućnostima, deca stiču osećaj kompetentnosti. Naravno, vremenom i odrastanjem njihove obaveze u ovom slučaju se povećavaju i proširuju, a samim tim i njihov osećaj da pomažu i imaju ulogu u ovom važnom poslu navodi ih da poštuju sebe, jer je poznato da mala deca vole da oponašaju roditelje i da imaju osećaj da su odrasli- pre nego što to zaista jesu. Samostalno ispunjavanje zadataka koje imaju vezano za brigu o kućnom ljubimcu za njih predstavlja veliku čast, pre svega.

Drugi aspekt socio-emocionalnog razvoja dece jeste razvoj empatije, kao potpuno novog osećaja, koji se najbolje i razvija uz kućnog ljubimca. Osećaj da razumeju potrebe, ali i osećanja drugog bića veoma je značajno u razvoju ličnosti dece. Empatija se kasnije u životu odnosi i na druge ljude u različitim situacijama, što predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u sticanju emocionalne inteligencije.

Osećaj pripadnosti i podrške koju mala deca imaju uz svoje ljubimce je zaista interesantan, jer ih oni prihvataju kao svoje prijatelje od kojih dobijaju istu količinu ljubavi i pažnje koju im daju. Na ovaj način deca uče i šta je to prijateljstvo, šta znači bezuslovna podrška od drugih (koji im nisu roditelji) i kako funkcioniše poštovanje i ljubav među “jednakima” (jer su oni sa svojim ljubimcima jednaki u odnosu i najčešće ne mogu da ih razlikuju od ostalih drugara koje imaju u najranijem periodu života).

Kognitivni razvoj

Prema nekim studijama, kućni ljubimci (najčešće psi) u životu mlađe dece mogu igrati ulogu “učitelja”. Naime, ovo se pre svega odnosi na učenje govora, jer psi predstavljaju najverniju publiku svojim drugarima, koji vremenom, kako uče da govore, dobijaju određene reakcije od svojih ljubimaca. S obzirom na to koliko sa koliko pažnje će ih ljubimci slušati i pratiti – deca često imaju potrebu da im pokažu “sve što znaju”. Osim što može olakšati usvajanje jezika, prisustvo ljubimaca može povećati i verbalne veštine dece u tom najranijem periodu. Kućni ljubimci često izazivaju komunikaciju sa decom, očekujući pažnju i obraćanje, što deca shvataju kao znak da i treba da im se obrate – pa to najčešće čine govorom (kao da ih oni u potpunosti razumeju).

Kućni ljubimci u ulozi društvenog vezivnog tkiva

Mnogi ljudi osećaju socijalnu podršku od svojih ljubimaca ili im je jednostavno lakše da se povežu sa drugim ljudima u prisustvu životinja. Kada su u pitanju deca, njihova povezanost sa ljubimcima od ranog perioda života dovodi do toga da se kasnije lakše povezuju sa drugim ljudima, a kao što je već dokazano – imaju i veću moć empatije i razumevanja potreba drugih. Kućni ljubimci su posebno značajni u sazrevanju dece i njihovom učenju o odnosima sa drugima ukoliko imaju manje braće i sestara ili odrastaju kao jedinci – jer im ljubimci predstaljaju “vršnjake” i nekoga sa kim su jednaki po statusu u porodici (jer se prema ljubimcima odrasli često odnose kao prema deci i svakako ih smatraju članom porodice).

Dokazano je, takođe, i da su članovi porodice sa kućnim ljubimcima obično više međusobno povezani. Zajednička briga, ali i zajednička radost zbog ljubimca u kući razvija  posebne konekcije među članovima koji upravo zbog životinje sa kojom žive i provode više vremena zajedno i u zajedničkim aktivnostima.

Još sličnih priča sa našeg portala pročitajte OVDE

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top