Pripreme za školu

Deca kod nas i u Evropi uče reproduktivno, čitaju više puta, ponavljaju i tako zapamte. Posle samo dve nedelje, međutim, zaborave čak 80% naučenog. Ali već od trećeg razreda deca imaju toliko gradiva da ne mogu sve da stignu da ponove. Onda kada treba da odgovaraju, znoje im se dlanovi, lupa im srce, dožive pravi akutni stres i to se ponavlja u proseku jednom u deset do 15 dana. Mozak reaguje na akutni stres tako što dete postepeno počinje da mrzi školu. Tako dolazimo do podatka da 30% dece već od trećeg osnovne ima otpor prema školi.

Koje su solucije?
Prvo moramo dete uvesti u knjige, tj. slikovnice već u najranijem dobu i tako ga zainteresovati za čitanje. Čitati mu priče za laku noć. Uzeti slikovnice koje ćemo zajedno bojiti, naučiti ga ljubavi prema svojim knjigama. Kada idemo u trgovački centar ili slično možemo mu jednom u mesec dana i kupiti neku knjigu. Ako voli zastave kupite mu knjige te tematike, ako voli životinje onda te tematike. Tako im stvaramo ljubav prema knjigama.

Ne smemo zaboraviti ni albume sa sličicama, ali tu moramo paziti da ne kupimo svaki dan po 10-20 sličica, jer to nije dobro. Puno je bolje kupiti svaki dan po 4-5 sličica, da dete iščekuje sutrašnji dan i sakuplja taj album 2 ili 3 meseca. Jer ako kupujemo deci puno sličica oni sakupe album za 10 do 15 dana i od toga nemaju nikakve koristi. A to je vezano za razvoj misaonih klasifikacija, serijacija i asocijacija, koje traju nekoliko meseci u aktivnostima kao što su sakupljanje sličica, salveta ili igranje klikera. I izuzezno je važno razvijati misaone klasifikacije i serijacije, jer one su uz asocijacije osnova funkcionalnoga znanja. Posao roditelja, pa i učitelja je da znaju koje su to igre, ali nažalost vidimo da su te korisne igre sve manje u opticaju. Ako se i odlučimo (ponekad slučajno) da uvedemo dete u neku korisnu igru, uglavnom je mi roditelji pokvarimo, jer recimo ako dete voli klikere, roditelji kupe 50 komada, za vikend dođu rođaci, pa možda kupe još 100 komada, a onda dete ima u kutiji 100-200 klikera i ne želi više ni da se igra, a ako slučajno i igra tu nema razvoja misaonih klasifikacija i serijacija, jer ga ne interesuje da li je izgubio ili odneo klikere, jednostavno nema motiv da pamti i analizira svoju igru. Zato je važno da roditelji shvate da od puno igračaka dete baš i nema neke koristi.

Nove tehnologije i deca

Svakako je potrebno koristiti nove tehnologije, ali niko, bar što se tiče dece u razvoju, nije odredio koliko je to minuta ili sati dnevno. Dete koje puno sedi ne razvija važne delove mozga, posebno ako redovno tj. svaki dan gleda TV, u monitor svog računara ili nekoliko sati u video igrice.
Nove tehnologije su korisne ali mogu biti i štetne, posebno ako “zarobe” dete pa počne da zapostavlja školu. Virtuelni svet postaje zabavan, a škola je naporna ili dosadna.
Ali opet ne možemo potpuno ignorisati nove tehnologije. Danas se sve događa prilično brzo, nova otkrića su svakodnevna, revolucionarna otkrića nisu više vest u medijima jer ih doživljamo iz meseca u mesec, brzina svega što se danas događa bila bi potpuno neshvatljiva ljudima da je o tome neko pričao pre 20 ili više godina. Ko zna kakav će svet biti za 10 ili 20 godina. Moramo shvatiti da neka od najtraženijih zanimanja danas nisu ni postojala pre 10 godina!

Naša je obaveza da brinemo o deci na najbolji mogući način.
Tu su najodgovorniji roditelji. Najviše zbog njih sam napisao dve knjige: IQ deteta, briga roditelja i Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru.

Dr Ranko Rajović