Rana Rezervacija Mona
Naslovna » Deca » Školarci » Savet psihologa i pedagoga za školsku decu

Savet psihologa i pedagoga za školsku decu

Kada se posvađamo sa svojim drugom uvek se osećamo loše. Najčešće posle toga ne razgovarmo ili razgovaramo vrlo malo. Nekada nas drugar izbegava, nekad mi izbegavamo njega. Umeša se neko sa strane, ko je bio tu oko nas i dok smo se družili. Neko hoće da nas pomiri a neko baš i neće. Može da počne i ogovaranje. Ljuti smo, veoma, pa onda ogovaramo svog druga sa nekim drugim. Bes je i dalje tu a nije nam ništa lakše, možda nam bude još gore. Svašta nam pada na pamet, mislimo da i on nas ogovara. Teško je. Ako vreme prolazi a mi se ne družimo bes malo splasne ali nam nedostaje drug i budemo i malo tužni. Nekada, sve više. Pitamo se – šta da radimo.
Evo nekoliko saveta:
1. Ako nam je neko dobar drug treba da nastojimo da prema njemu uvek budemo iskreni
2. To znači da, ako nam nešto smeta u njegovom ponašanju, to treba otvoreno da kažemo
3. Onaj ko može da razume našu iskrenost i nastoji da promeni neko ružno ponašanje taj treba da bude i dalje naš drug. Onaj ko ne zna, ne razume ili neće da razgovara o sopstvenom ponašanju, možda nije, u tom trenutku, najbolji izbor za druženje
4. Nekada problem nastaje kada drugar nama uputi kritiku – ako smo zaista dobri drugari, treba da razmislimo o svom ponašanju i da vidimo da li nešto treba da promenimo
5. Nekada nesporazum nastaje kada se u druženje umeša neka treća osoba – prenošenje informacija nekada može biti otežano ali je pravilo UVEK PROVERITI DA LI JE SVE ŠTO PRENOSI NEKA TREĆA OSOBA ZAISTA ISTINA (glasine su često uzrok svađe među drugarima)
6. Kada nam se čini da između nas i našeg drugara stoji neka treća osoba – drugaru to otvoreno treba reći i sa njim porazgovarati o tome
7. Svako ima pravo da se druži sa onim sa kim želi – druženje je stvar našeg slobodnog izbora i sve dok dvoje žele da budu zajedno i da se druže ostali iz njihove okoline treba to da prihvate i poštuju
8. Ne možemo nikom naređivati sa kim će se družiti jer sigurno nećemo dozvoliti drugome da nam naređuje sa kim ćemo da se družimo
9. Kada sami biramo svog druga spremniji smo da prihvatimo sve njegove vrline ali i njegove mane
10. Niko nije savršen, pa ni mi sami, ali može da se trudi da bude što bolji
11. Možemo pomoći onima koje volimo da budu što bolji a možemo očekivati da ćemo isto to dobiti zauzvrat
12. Svaki nesporazum moguće je rešiti iskrenim razgovorom
13. U razgovoru treba da istaknemo KOJI NAS JE POTUPAK DRUGARA POVREDIO, KAKO SMO SE OSEĆALI I ŠTA JE ONO ŠTO ŽELIMO – nikako ne treba napadati drugara, vređati ga i omalovažavati ako se osećamo povređeno, često naš drug nije ni svestan šta je rekao ili uradio što nas je povredilo, ako mu to iskreno kažemo – njemu će biti žao i pokazaće kajanje, ako nam je zaista dobar drug, neće biti potrebe za svađom
14. Kada smo neraspoloženi to možemo podeliti sa drugom, biće nam lakše a drug zna da ceni našu iskrenost, poveriće se i sam kada mu je teško, tako se među drugarima stvara POVERENJE, BLISKOST I RAZUMEVANJE
15. RASPRAVA NIJE ISTO ŠTO I SVAĐA, dobro je nekada se raspravljati – to znači da o nečemu imamo stav i mišljenje ali i da dozvoljavamo drugom da iznese sopstveno viđenje neke situacije ili nekog problema. Rasprava se vodi ČINJENICAMA (provereni, istiniti podaci koje smo sami neposredno otkrili) a NE TRAČEVIMA I GLASINAMA (nešto što je rekla neka treća osoba, nije provereno). U raspravi treba nastojati govoriti iskreno i poći od sebe – „Ja osećam da… Ja želim da…Ja sam zaključio…“ nikako napadati i vređati drugu osobu, čak i kad smo ljuti zbog nečega – „Ti si „takav i takav“ i sl.“…
16. Ako ne želimo da drugi donosi zaključak o nama i našoj ličnosti na osnovu jednog lošeg postupka onda ni mi ne bi trebali da tako zaključujemo o drugima
17. Ako želimo da drugi uvaži naše mišljenje i da nas sasluša tako se isto treba ponašati prema drugom
18. Uvek treba uzeti u obzir mišljenje sopstvenih roditelja – oni su mudriji, imaju više životnog iskustva i uvek nam žele najbolje
19. Ako smatramo da neki razgovor ne možemo obaviti sami, važno je obratiti se starijem – u školi se obavezno treba obratiti razrednom starešini ili pedagogu ili psihologu, nekad nastavniku koji nam je posebno blizak, za savet i preporuku
20. U kancelariji pedagoga i psihologa može se razgovarati o svim stvarima važnim za napredak i razvoj učenika. Ako postoji sukob koji drugari ne mogu da reše, dugo traje i čini ih zabrinutim i tužnim, uvek mogu da se obrate pedagogu ili psihologu. Tu mogu da se reše sukobi ali i dobiju korisna saznanja o tome šta činiti u situaciji kada dođe do nekog narednog sukoba.

CILJ POMOĆI STRUČNE SLUŽBE JE DA SE UČENICI OSEĆAJU DOBRO U ŠKOLI, DA SE DRUŽE, VOLE I POŠTUJU, NEGUJU MEĐUSOBNU ISKRENOST I POVERENJE

Jelena Kenić, dipl. psiholog i pedagog

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top