Leto u Moni 2019
Naslovna » Deca » Studenti » Šta su napadi panike i kako se sa njima boriti?

Šta su napadi panike i kako se sa njima boriti?

Šta su napadi panike i kako se sa njima boriti?

ph

Napad panike se definiše kao osećaj jake uplašenosti i straha koji se pojavi odjednom i koji osobu dovodi u veoma neprijatnu situaciju, koja može imati niz psihosomatskih simptoma. Ovi napadi se manifestuju kao telesne reakcije na stvarnu opasnost – iako ona zapravo ne postoji.

Napadi panike se javljaju bez nekog realnog razloga i uglavnom predstavljaju neki pređašnji strah kod osobe. Iz ovih stanja mogu se razviti fobije ili iracionalni strahovi o situaciji koja je dovela do napada. Problem nastaje kada ove fobije i iracionalni strahovi počnu u velikoj meri da utiču na svakodnevni život osobe jer ona pokušava da izbegne sve potencijalne situacije koje bi mogle dovesti do ponovnog napada panike i tog osećaja. Ovakav život je zaista težak, a vremenom postaje sve gore, čak iako se napad panike desi samo jednom u životu.

Još jedna od posledica napada panike jesu i panični poremećaji, koji se sastoje od ponovljenih napada najmanje jednom mesečno, a prema istraživanjima i statističkim podacima – panični poremećaji se javljaju uglavnom kod žena između 30 i 50 godina i kod muškaraca koji imaju između 20 i 40 godina. Razlika je u tome što žene dvostruko više pate od paničnih napada koji se javljaju u određenim fazama hormonalnog ciklusa, uglavnom nedelju dana pre menstruacije, za vreme i nakon trudnoće, pokazala su mnoga istraživanja.

Simptomi napada panike i paničnih poremećaja

Najčešći simptomi napada panike su jaka uznemirenost, poremećaj raznoteže, zadihanost i osećaj gušenja, podrhtavanje mišića celog tela, ubrzan puls, nesvest ili vrtoglavica, preskakanje ili lupanje srca, znojenje, nalet toplote, bolovi u grudima, mučnina, zamućen ili poremećen vid.

Svaki napad panike i panični poremećaj je drugačiji i ne moraju se doživeti svi simptomi – sve to zavisi i od osobe i situacije u kojoj se nalazi. Nažalost, ovo se ni u kom slučaju ne može predvideti niti osobe znaju kada će im se ponoviti napad – zbog čega i žive u konstantnom strahu od sledeće takve situacije.

Napadi panike su bezopasni za fizičko zdravlje, iako su veoma neprijatni i dok traju deluju zastrašujuće, a osoba se može osećati kao da gubi razum ili da će umreti.

Kada strah postaje problem?

Svaka osoba može imati iracionalni ili stvarni strah od bilo čega, ali problem nastaje kada strah prate simptomi koji ga pretvaraju u napad panike. Strah je uzrok napada panike, a sve reakcije koje ga prate su posledica, a da bi osoba uspešno savladala napad panike potrebno je da se pre svega suoči sa svojim strahom i da upozna sve simptome koji ga prate kako bi ih prepoznala na vreme i pokušala da kontroliše.

Kako prepoznati i kontrolisati napad panike?

Potrebno je vizualizovati strah i pokušati da ga razumete, kao i događaje koji podstiču napad panike. Kada se prepoznaju uzroci koji dovode do napada, lakše je i kontrolisati situaciju. Kada se strah osvesti lakše ga je kontrolisati u trenutku paničnog napada, a s obzirom da je u pitanju iracionalan strah – vremenom postaje lakše suočavati se sa tim. U svakom slučaju strah ne bi trebalo zanemarivati ili potiskivati, jer tada može samo da bude još veći. Osoba koja pati od napada panike trebalo bi da zamisli najgoru mogući situaciju i da pokuša da razume šta je tu zaista problem. Analiziranjem i vizualizacijom može se doći do odgovora ili rešenja – kako da se strah odagne, jer za njega svakako ne postoji realan razlog.

Često osobe ne mogu same da se suoče sa ovim problemom, zbog čega su tu terapeuti koji lako mogu pomoći osobi da se suoči sa svojim strahom i na taj način ga prevaziđe. Čak i kada osoba zna tačno šta je uzrok straha, panični napadi se i dalje mogu javljati, zbog čega je stručna pomoć neophodna. U ovim slučajevima potrebno je pronaći način da se simptomi napada kontrolišu, što se najčešće postiže tehnikama opuštanja kao što je joga, meditacija ili nešto tome slično.

Kako se ponašati tokom napada panike?

Kada dođe do napada panike potrebno je:

– opustiti mišiće i celo telo, smiriti se i odagnati loše misli koje se pojavaljuju u toj situaciji;

– upravljati disanjem jer je u ovoj situaciji potrebno da dišete polako i duboko kako bi usporili lupanje srca i povratili ravnotežu i osećaj stabilnosti;

– skrenuti pažnju na nešto drugo – zbog čega je jako dobro u okruženju imati nekoga ko će vam u tome pomoći; ako ste sami – skrenite sebi misli pevanjem omiljene pesme, puštanjem muzike koja vas opušta, gledanjem omiljene serije ili rešavanjem ukrštenica – bilo šta što će zaokupiti vašu pažnju i skrenuti vam misli sa situacije u kojoj se nalazite;

– obratiti se lekaru, pogotovo ako su u pitanju teški napadi panike koji se sve češće ponavaljaju jer vam lekar može odrediti terapiju uz koju ćete lakše kontrolisati napade;

Ukoliko se obratite lekaru za pomoć, znajte da terapija koju dobijete može lečiti samo posledice napada, ali ne i njegove uzroke. Psihoterapija ima značajniju ulogu u dugoročnom rešavanju ovog problema, a proces izlečenja je uglavnom naporan, zbog čega je potrebna upornost i doslednost, ali i podrška porodice i prijatelja.

Još sličnih tekstova možete pročitati OVDE

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top