Naslovna » Deca » Deca » Strahovi i fobije kod dece

Strahovi i fobije kod dece

 

Strah je stalni pratilac našeg života, i prisutan je u svim razvojnim fazama deteta, bez obzira da li je ono u stanju da ga verbalizuje ili ne. On je pokretač odbrambenih snaga i deteta i odraslog u situacijama pretnji i ugroženosti različite vrste. U tom smislu, strah je veoma koristan jer ima adaptivnu funkciju u slučaju opasnosti. Osim strahova od jakog zvuka i od iznenadnog gubitka podloge, svi su stečeni kroz iskustvo, odnosno komunikaciju sa svetom koji nas okružuje i deo su istog.

Razvojni i neurotski strahovi

-Kada govorimo o strahovima kod dece, važno je napomenuti da postoji razlika između strahova koji su normalna pojava u toku detetovog odrastanja i sazrevanja, a poznati su kao razvojni, i neurotski strahova koji su vezani za izloženost deteta visokostresnim i traumatskim situacijama.

Za period detinjstva karakteristični su  razvojni strahovi kao normalni fenomeni koji se pojavljuju, menjaju i spontano nestaju kada dete preraste određenu razvojnu fazu. U svakoj fazi u detinjstvu oni imaju svoju određenu funkciju. Strahovi dostižu različite stepene doživljavanja, različite oblike, a mogu izazvati i različite poremećaje u razvoju ličnosti.

Početkom prve godine, u periodu potpune zavisnosti deteta od majke osnovni strah je onaj od potpunog uništenja, dezintegracije i delom je povezan sa objektivnom nemogućnošću deteta da preživi kada bi bilo ostavljeno. U drugoj polovini prve godine, kada dete još nije razvojno spremno da zadrži sliku bliske osobe, u situaciji njene odsutnosti razvija strah kao da je ta važna osoba zauvek izgubljena.

Za drugu godinu života karakteristično je to da se dete navikava na čistoću i uviđa da njegovo ponašanje utiče na raspoloženje bliske osobe, odnosno da je ono može razveseliti, a isto tako i rastužiti.

Na primer, roditelji se obraduju ako dete ne koristi pelenu ili se rastuže ili naljute ako dete ne prihvata nove higijenske navike. Znači, preovlađujući strah od gubitka ljubavi važne osobe. Od treće godine do polaska u školu dete počinje da dobija različita ograničenja i zabrane od svojih roditelja.

Prihvatljivo ponašanje

-Na nešto starijem predškolskom uzrastu, strah od kazne postaje deo sopstvene savesti, odnosno prihvata se, ne kao strah spolja nametnut, nego kao strah od svoje savesti ( „ strah od superega“ ). Ovaj poslednji je jedan od preduslova razvoja socijalno prihvatljivog ponašanja deteta.

U periodu spremnosti deteta za polazak u školu pa do jedanaeste godine najčešći strah od škole poznat kao školska fobija koja je prepoznatljiva po detetovom odbijanju da ide u školu. Ukoliko se adaptira na boravak u školi uvek postoji opasnost da će se javiti ponovne teškoće nakon nekih pauza kao što su praznik ili raspust.

– U suštini, kod školske fobije prepoznaju se separacioni problemi deteta .

Adolescencija i strahovi

U toku rane i pozne adolescencije ( uzrast od 12 do 20 godine ) obično oživljavaju mnogi razvojni strahovi.

– To su separacioni strah i anksioznost, strah za telesni i psihološki integritet. Mogu ih pratiti i određene smetnje u ponašanju, prepoznate kao adolescentna kriza. Srećom, većina ovih strahova i kriza je prolaznog karaktera, a samo u određenim slučajevima potrebna je stručna pomoć.

Fobije sve češće

Strahovi od povreda i smrti češće se javljaju kod starije dece.

Oni, pre svega, treba da prihvate dečije strahove i da detetu „ostave prostor“ da se suoči sa njima ( npr. dozvoliti detetu da se povuče iz situacije koja ga plaši). Roditelji obično uveravaju dijete da nema čega da se plaši. Vreme koje će roditelji dati detetu da se navikne na neku situaciju i njome ovlada mnogo je delotvorije u smislu ovladavanja strahom od guranja deteta u situaciju koje se plaši.

– Roditelji treba da budu svesni da se i dete koje ne može da verbalizuje strah boji i da ga ne treba dugo ostavljati samo. Uloga roditelja je dragocena i u smislu pružanja zaštite da deca ne budu izložena agresivnim sadržajima, kako u realnom životu, tako i u izboru sadržaja koje će deca pratiti putem elektronskih medija i slično.

Neophodno je uvažavati dečji strah u svakoj situaciji u kojoj ga dete verbalizuje.Neurotski strahovi zahtevaju stručnu pomoć.

Klasifikacija

Prema jednoj klasifikaciji, postoje četiri grupe specifičnih fobija koje se pojavljuju kod dece: fobije od životinja , od prirodnih nepogoda ( gromova, visine, vode isl. ), od krvi, injekcije i povrede i situacione fobije ( javni prevoz, tuneli, mostovi, liftovi, letenje, vožnja, zatvoreni prostor i slično).

-Kada je reakcija straha prenaglašena u odnosu na povod ili situaciju, govori se o fobijama – bezrazložnim, iracionalnim strahovima. Preterani strah od predmeta, situacija i događaja koji nemaju stvarnu opasnost. Po tome se fobije razlikuju od normalnog razvojnog straha ili straha izazvanog nekim traumatskim situacijama kao su što su porodični sukobi, na primer.

Pretjerana reakcija straha može biti podstaknuta nekim kažnjavajućim, agresivnim odnosom prema detetu.

-Strahovi, kao i anksioznost javljaju se na kontinumu od normalnih , uobičajenih, do strahova koji po svom trajanju, stepenu neprilagođenosti, opsegu i intenzitetu prerastaju u različite oblike anksioznih poremećaja. Primer za to je preterani i dugotrajni strah od nečistih predmeta, koji može prerasti u opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Roditelji su glavna karika u prevazilaženju strahova.

Zastrašivanje

Roditelji i odrasli ne treba da koriste zastrašivanje kao jednu od „vaspitnih metoda“.

-Poznato nam je da su roditelji skloni da zaplaše dete da bi ga na taj način sprečili da se ponaša rizično i dovodi sebe u opasnost, ili da bi ga privoleli na poslušnost .

Uvek treba imati na umu da su osećanja deteta za njega njegova realnost.

– Čoveku su urođene samo dve reakcije straha: od jakog zvuka i od iznenadnog gubitka podloge.

– Između osmog meseca i prvog rođendana prvi se put javlja tzv. separacioni strah, ili strah od odvajanja.

– Primarni strah deteta od tri godine je strah od kazne.

– Suštinska karakteristika školske fobije je strah deteta da ostane u školi bez prisustva bliske osobe, najčešće majke.

– Uobičajeni dečiji strahovi su od mraka, čudovišta, buba i paukova i to uglavnom do treće ili četvrte godine života.

-Strahovi od povreda i smrti češće se javljaju kod starije dece.

– Opasno je primenjivati tzv. „šok metode“ da bi se dete oslobodilo straha kao što je bacanje u vodu deteta koje se boji vode.

 

Ćebence, izlivi besa, strahovi

Strah od škole – Skolinofobija

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top