I ekonomska škola – Stari grad – Beograd

I ekonomska škola – Stari grad – Beograd

Beograd, Stari grad
Cetinjska 5-7
011 3349 322
www.prvaekonomska.edu.rs

Minimalan broj bodova za upis koje su imali rangirani na listi prethodnih godina…

Obrazovni profili i slobodna mesta za upis – školska 2023/2024

EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA
BGSG SC 4L01S	Ekonomski tehničar	120	4 god
BGSG SC 4L16S	Finansijsko – računovodstveni tehničar	60	4 god

O školi

Godine 1881. Čeh Franjo Višek, po odobrenju ministra finansija, otvara Trgovačko-železničku školu. U školi rade 32 nastavnika, od kojih su trojica doktori nauka. Pored opšteobrazovnih predmeta, izučavaju se: bankarska i trgovačka računica, knjigovodstvo, poznavanje robe i stenografija.

Tokom osamdesetih godina XIX veka, kada srpska privreda doživljava snažan razvoj, raste potreba za stručnim kadrovima: blagajnicima, računovođama, poreznicima, carinicima. Zbog toga se Višekova trgovačka škola 1892. pretvara u Državnu trgovačku školu. Direktor škole ostaje Radovan (Franjo) Višek.

Na kraju školovanja učenici su polagali ispit spremnosti iz 12 predmeta. Školovanje je trajalo tri godine. Predavanja su obuhvatala 21 predmet. Pored ostalih i političku računicu, nauku o trgovini, korespondenciju, trgovačko i menično pravo finansije, cariništvo.

Godine 1900. Državna trgovacka škola postaje Srpska kraljevska državna trgovačka akademija. Cilj i zadatak Škole ostaju uglavnom isti. Ipak, uvodi se jedna novina – po prvi put u Akademiju nisu primani samo učenici, već i učenice.
U toku balkanskih ratova, 1912, 1913. Škola radi neredovno. U vojsku su pozvani neki profesori i izvestan broj učenika. Bore se hrabro, dobijaju najviša odlikovanja, mnogi su teško ranjeni, a znatan broj gine.

Kada je počeo Prvi svetski rat, Državna trgovačka akademija je prestala sa radom. Mnogi njeni nastavnici i učenici ponovo odlaze u rat i junački se bore za slobodu svoje zemlje. Ipak, godine 1916. francuske vlasti odobravaju i pomažu osnivanje Srpske više trgovačke škole u Eksu u Provansi za učenike i učenice koji su prešli Albaniju i koje su brodovi zapadnih saveznika prebacili u Francusku.

Školu smeštaju u nekadašnji stari zapušteni manastir na kraju grada. Pohađa je oko 150 ukupno. Nastava u Školi teče redovno.

Nastavni plan obuhvata: srpski jezik, francuski jezik, trgovačku korespondenciju, francusku korespondenciju, knjigovodstvo, kontoarske radove, trgovačku i političku računicu, trgovačko i stečajno pravo, menično pravo, nauku o trgovini, političku ekonomiju, poznavanje robe, cariništvo, stenografiju i krasnopis.

Godine 1918. po odobrenju okupacionih vlasti, u Beogradu se osniva Opštinska trgovačka akademija koja počinje sa radom 1. marta, a završava se 15. avgusta iste godine.

Srpska viša trgovačka škola napušta Eks 1919. godine i vraća se u Beograd. Udžbenika nema. Učenici prave beleške na času, a nastavnici značajne delove svojih izlaganja diktiraju.

I pored otežanih uslova, Škola želi da obezbedi kvalitet rada, pa primenjuje i disciplinske mere. Sekretar Škole pravda izostanke učenika. Zakašnjenja se ne pravdaju. Predmetni nastavnici ne smeju da puštaju učenike sa časova. Ukoliko učenik ima više od 20 neopravdanih izostanaka isključuje se na godinu dana.

Godine 1927. počinje da se primenjuje Pravilnik o radu, redu i nastavi u državnim trgovačkim akademijama kojim se sve trgovačke akademije pretvaraju u četvorogodišnje škole. Takođe, ovim Pravilnikom učenicima je zabranjeno: posećivanje javnih lokala, pušenje u Školi i na javnim mestima, članstvo u bilo kojoj političkoj partiji.

U toku školske 1929/1930. Državna trgovačka akademija se uselila u svoju novu zgradu na uglu ulica Cetinjske i Bulevara despota Stefana, koju je za nju podigla Uprava zadužbine Vase i Nikole Radojkovića.

Braća Vasa i Nikola Radojković bili su čuveni beogradski trgovci, koji su se doselili u Beograd iz Šapca u prvoj polovini XIX veka. Vredni, štedljivi i snalažljivi vrlo brzo su napredovali. Pošto nisu imali dece, oni su svoju imovinu ostavili ,,na korist srpske trgovine”. Svojim testamentom Nikola je odredio da se može podići savremena zgrada za Srpsku akademiju trgovine. U toku 1928. godine podignuta je današnja zgrada Prve ekonomske škole. Ona je svečano otvorena na dan 22. septembra 1929. godine i predata je ,,srpskom narodu i državi na besplatno uživanje i slobodno raspolaganje za potrebe Državne trgovačke akademije u Beogradu”.

Beogradska državna trgovačka akademija će se 1939. godine podeliti na Prvu i Drugu. Povećaće se broj učenika što će nepovoljno uticati na disciplinu u Školi. Prvi put posle Prvog svetskog rata čuće se žalbe profesora na: nehat, neurednost, nerad, nevaspitanje pojedinih učenika koji svakom prilikom ometaju red i rad u Školi.

Posle bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine, Trgovačka akademija postaće Državni ekonomski tehnikum u kome se stiče i srednje-ekonomsko obrazovanje. Dalje promene u obrazovnom sistemu pretvoriće, 1949. godine, našu Školu u Ekonomsku srednju školu.

I tako je vreme prolazilo. Menjali su se planovi i programi, učenici, profesori, direktori, pravilnici, disciplinske mere… Ipak, udeo naše Škole u unapređivanju nastave u stručnim školama ove vrste ostao je neprocenjiv od njenog postanka do danas. U izradi svih planova i programa za ovu vrstu škola od 1881. do danas učestvovali su profesori ove škole. Oni su utvrđivali profil kadra koji Škola daje i osavremenjivali nastavu. Takođe, Škola sa ponosom može da se pohvali da je u njoj radilo i radi 120 pisaca i mnogo recenzenata udžbenika za ekonomsku školu.
Međutim, valjanom radu profesora i učenika u mnogome doprinose i radnici koji rade na tehničkom održavanju Škole i u administraciji.

Direktor, profesori i ostali radnici Škole ponosni su na svoje učenike, koji pokazuju veoma dobre rezultate u savlađivanju gradiva i uspešno predstavljaju Školu osvajajući prva mesta i nagrade na mnogobrojnim takmičenjima čime se nastavlja, na najbolji način, tradicija ove Škole.