IX gimnazija Mihailo Petrović Alas – Novi Beograd – Beograd

IX gimnazija Mihailo Petrović Alas – Novi Beograd – Beograd

Beograd, Novi Beograd
Goce Delčeva 41
011 3193 352
www.devetagimnazija.edu.rs

Minimalni broj bodova potrebnih za upis koje su imali rangirani na listi prethodnih godina… 

Obrazovni profili i slobodna mesta za upis – školska 2023/2024

GIMNAZIJA
BGNB GA 4R01S	DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER	90	4 GOD
BGNB GA 4R04S	PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER	150	4 GOD
BGNB GA 4R31S	UČENICI SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA RAČUNARSTVO I INFORMATIKU	20	4 GOD
BGNB GA 4R37S	UČENICI SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA GEOGRAFIJU I ISTORIJU	20	4 GOD

O školi

98,62% učenika naše škole upisuje željeni fakultet i zadržava uspeh tokom čitavih studija, a mnogi učenici su stipendisti prestižnih univerziteta u inostranstvu.

Deveta danas:

Danas je ovo savremena škola koju pohađa približno 1000 učenika raspoređenih u 32 odeljenja – po osam odeljenja svakog razreda. U školi postoje po tri odeljenja društveno-jezičkog i po pet odeljenja prirodno-matemaričkog smera.

Devetu gimnaziju upisuju najbolji i najuspešniji učenici Republike Srbije i grada Beograda. Škola ima 89 zaposlenih od kojih dva stručna saradnika (psiholog i bibliotekar), 4 administrativna službenika i 10 pomoćno-tehničkih radnika. Nastavu izvodi 72 profesora u dve smene, te je stoga nedovoljno i vremena i prostora da se zadovolje sva interesovanja učenika.

I pored toga u školi poslednjih godina uspešno rade: đački parlament, đačko preduzeće „Alasi“, klub ljubitelja knjige, debatni klub, školski bioskop, muzička, recitatorska, literarna, lingvistička i dramska sekcija, kao i razne sportske sekcije.

Učenici Devete gimnazije osvajali su i osvajaju najviša priznanja i nagrade na gradskim i republičkim takmičenjima, olimpijadama znanja, konkursima i smotrama. Stoga oni lako obezbeđuju prohodnost na željeni fakultet.

Isto tako, kontinuirano i uspešno, naši učenici se bave i humanitarnim radom- sarađuju sa Crvenim krstom Srbije i Domom za decu ometenu u razvoju u Sremčici. Škola je ostvarila i uspešnu međunarodnu saradnju sa školama u Makedoniji i Sloveniji, kao i višegodišnju kulturno-prosvetnu saradnju sa Ruskim domom i Ruskom školom u Beogradu.

IX gimnazija Mihailo Petrović Alas Novi Beograd

Najobuhvatniji način obrazovanja za sve svršene učenike osnovnih škola sasvim sigurno je gimnazija. Međutim, ovaj vid opšteg obrazovanja je primarno namenjen svim onim učenicima koji žele da nastave svoje školovanje na nekoj od visokoškolskih ustanova, bilo da su u pitanju više škole ili fakulteti.

Sam termin gimnazija, koji potiče iz starogrčkog jezika se koristi za označavanje obrazovanja mladih ljudi i u intelektualnom i u fizičkom smislu.

U našoj zemlji je nekada isključivo postojala takozvana klasična gimnazija, koja je bila primarno usmerena na izučavanje starogrčkog i latinskog jezika, uz brojne opšte predmete. Kasnije je iz redovnog gimnazijskog programa isključeno izučavanje starogrčkog jezika, dok se latinski jezik u tada, realnim gimnazijama izučavao sve četiri godine, a danas se mahom uči godinu ili dve, u zavisnosti od vrste gimnazije. Takođe, nekada je postojala i podela na ženske i muške gimnazije, a kasnije je uvedena podela na smerove, pa se danas javljaju gimnazija društveno – jezičkog i prirodno – matematičko smera, a postoji i gimnazija opšteg smera, odnosno opšta gimnazija.

Kako izgleda nastava u gimnazijama u Srbiji

Školovanje u ovakvom vidu obrazovih institucija je namenjeno učenicima koji su uzrasta 14 ili 15 godina, odnosno svim onim đacima koji uspešno završe osnovnu školu, uz izuzetak matematičke gimnazije koju odnedavno mogu upisati i đaci sedmog razreda osnovne škole.

U zavisnosti od izbora tipa gimnazije, zavisiće i predmeti koje đaci imaju, odnosno njihov obim. U većini slučajeva, prva godina gimnazije je usmerena na opšte obrazovanje, dok se kasnije učenicima dodaje niz uskospecijalizovanih predmeta.

Ukupan fond časova je najčešće 30 časova nedeljno, a pod tim se misli 5 puta nedeljno po 6 časova u trajanju od po 45 minuta. Opšti predmeti koji se izučavaju u gimnazijama su: srpski jezik i književnost, strani jezik – prvi i drugi (engleski, nemački, francuski, španski, ruski, a u pojedinim gimnazijama se izučava i italijanski i grčki, ali još uvek vrlo retko), zatim latinski jezik. Tu su, naravno i: matematika, fizika, hemija, geografija, biologija, istorija, ali i: računarstvo i informatika, psihologija, sociologija, kao i ustav i prava građana, te muzička i likovna kultura i, naravno fizičko vaspitanje.

Ukoliko je u pitanju, recimo društveno – jezički smer, onda su u redovnom programu u manjem procentu zastupljene prirodne nauke, i obratno: na prirodno – matematičkom smeru su u većem procentu prisutne prirodne nauke, dok se manje izučavaju društvene nauke.