Kako da škola bude zanimljiva tema za razgovor?

Kako da škola bude zanimljiva tema za razgovor?

Jedna od svakodnevnih tema za razgovor između roditelja i dece svakako je škola. Naravno, to nije najzanimljivija tema i često se svodi na kratko razmenjivanje pitanja i odgovora. Upravo je to ono što bi trebalo promeniti.

Školske obaveze su deci nametnute i moraju ih obavljati, zbog čega dodatni razgovor o tome uglavnom nije nešto što deca rado čine. Uloga roditelja u ovoj situaciji jeste da pronađe način da sa svojim detetom na potpuno drugačiji i zanimljiv način razgovora o školi. Na ovaj način deca će biti više zainteresovana za školu, što će sigurno uticati i na njihov uspeh.

Neretko se razgovor o školi na dnevnom nivou odigrava na sledeći način: Roditelj – “Kako je bilo u školi?”, na šta dete odgovara – “Dobro.” ili “Dobio sam pet iz matematike.”. Iako se roditelji, zaokupirani drugim obavezama ovakvim odgovorima zadovolje bez potrebe da dalje nešto pitaju i saznaju, to ne bi trebalo da im pređe u naviku. Interesovanje za školovanje svog deteta i uopšte vreme koje provode u školi, kao i njihovo mišljenje o tome, raspoloženje i stavovi trebalo bi da budu u fokusu razgovora o školi jer se na taj način roditelji najbolje informišu i saznaju ono što je najvažnije – utisci deteta o školi i njihov ugao gledanja.

Da razgovor o školi ne bi bio mučenje za decu, ali i za roditelje, trebalo bi ovoj temi pristupiti na drugačiji način i umesto na uspeh i ocene fokusirati se na “školski život” deteta, čime ćete im dati do znanja da je to podjednako važno (ako ne i važnije) od uspeha koji postižu i ocena koje se upisuju u knjižice.

Kako o školi sa predškolcima?

Deca pre nego što krenu u školi sigurno imaju neku svoju sliku o tome šta je škola. Postoje oni koji jedva čekaju da sednu u školsku klupu, dok je drugima sama ideja o školi nešto čemu se ne raduju previše. Bez obzira na to u koju grupu spada vaše dete koje je u predškolskom uzrastu, trebalo bi da mu o školi pričate iz pozitivnog ugla. Naravno, nemojte preterivati i izmišljati, već mu otvoreno objasnite kako funkcioniše škola, ali se usredsredite na one lepe i zanimljive momente koje škola sa sobom nosi.

Koristite se rečenicama kao što su: “U školi ćeš imati priliku da naučiš još bolje da crtaš.”, “U školi ćeš upoznati još mnogo novih drugara sa kojima ćeš se družiti i koji će ti dolaziti na rođendan.” i slično. Budite spremni na mnoga pitanja koja deca imaju u školu, a među kojima je najčešće: “Zašto ja moram da idem u školu?”.

Osim pozitivnih i lepih stvari koje ih očekuju kada krenu u školu, deca bi trebala da znaju na koje će se sve načine promeniti njihova svakodnevnica i koje su to obaveze koje ih očekuju. Potrudite se da im objasnite i približite prvi dan u školi, boravak u školi i sve nove obaveze koje će imati. Realna slika će im pomoći da se pripreme i da ne budu razočarani očekujući od škole nešto sasvim drugačije, oslanjajući se na svoju sliku o školi koju su stekli bez potrebnih informacija.

Šta izbegavati u razgovoru o školi?

Kako bi razgovor o školi bio što zanimljiviji deci i kako bi efekat toga bio dodatna motivacija i interesovanje deteta za školu, potrebno je ipak izbegavati određene stvari koje samo negativno mogu uticati na mišljenje deteta. Za početak – roditelji ne bi trebalo da uslovljavaju dete ni na koji način i oni moraju znati da je roditeljska ljubav apsolutna i nepromenljiva, bez obzira na njihov uspeh u školi i slično. Zato su izjave roditelja – “Ako dobiješ peticu voleću te još više” ili “Danas te ne volim jer nisi uradio domaći” vrlo opasne za dete koje to ne može da razume drugačije nego bukvalno – onako kako su im roditelji to i rekli. Ovakvim izjavama roditelji deci poručuju da će ih voleti samo ako i kada oni ispune sva njihova očekivanja, u suprotnom – neće ih voleti i to je to.

Pored uslovljavanja deteta, naglašavanje njegovih nesposobnosti izjavama kao što je: “Kako to nisu uspeo da naučiš/uradiš?” veoma su nepovoljni za razvoj deteta i njegovo vaspitanje. Umesto toga, pitajte dete šta je bio problem i razlog zbog kog nije uspeo nešto da nauči i pokušajte da se zajedno izborite sa tom preprekom.

Još jedan od pogrešnih načina motivisanja dece za napredak i uspeh jeste upoređivanje sa drugima. Kada roditelj upoređuje svoje dete sa drugom decom, često se koristi rečenicama kao što su: “Kako drugi mogu, a ti ne?”, “Zašto je Milica dobila pet, a ti nisi?” i slično. Iako je cilj motivacija i buđenje takmičarskog duha kod deteta, rezultati su češće potpuno suprotni, a dete počinje da se oseća manje važnim, manje sposobnim i pametnim, zbog čega im ponestaje samopouzdanja i njihovo samovrednovanje opada.

Razgovor kao vid podrške detetu

Iako je to najlepši period u životu svake osobe, škola može biti, pogotovo u početku, jako stresna. Tada je deci potrebna sva podrška koju mogu dobiti od svojih roditelja. Važno je da se roditelji interesuju za svaki aspekt detevog života koji je vezan za školi, to znači – i ocene, ali i druženje sa vršnjacima, vannastavne aktivnosti i posebna interesovanja koja deca pokazuju. U svemu ovom ih je potrebno ohrabrivati jer oni nemaju u tome iskustva i ne mogu sami znati šta i kako bi trebali da rade kako bi bili dobri i uspešni đaci.

Kroz razgovor roditelji mogu pratiti razvoj svog deteta u školi, kako kroz uspehe, tako i kroz neuspehe kada će zajedno sa njim dolaziti do rešenja. Otvorena komunikacija u najranijem periodu obrazovanja detetu je više nego neophodna. Njihovo prvo susretanje sa učiteljicom/učiteljem, prve obaveze i prvi domaći zadaci, prvi drugar u klupi i slično ne moraju im se odmah dopasti, zbog čega bi mogli biti pod stresom i, ukoliko o tome ne razgovaraju sa svojim roditeljima, vremenom mogu stvoriti i odbojnost, koja se kasnije sve teže ispravlja.