Praktični saveti za roditelje dece sa autizmom

• Većina autistične dece je puna energije i veoma aktivna. Većina dece sa autizmom je dobrog zdravlja. Jedan deo dece ima epileptične napade. Pre nego što se počne medicinska terapija, treba naći fizički uzrok koji prethodi epileptičnom napadu. Potreban je period posmatranja, da se na primer, vidi da li je epileptični napad vezan za visoku temperaturu, napad ljutnje ili ima više razloga koji ga uslovljavaju, ili se može utvrditi EEG snimanjem. Ako se lekovi rano uključe u terapiju, trebalo bi da se dobro posmatra koji su negativni efekti lekova. Događalo se da deca sa autizmom dobiju lekove protiv epilepsije, a da epileptični napadi bivaju učestaliji. Kasnija ispitivanja su otkrila da ovoj deci nisu bili potrebni lekovi jer su sami lekovi izazivali napade.
• Deca sa autizmom, čak i ona koja imaju govorni jezik, teško pokazuju i rečima ukazuju roditeljima da ih nešto boli. Roditelji su ti koji treba da prepoznaju da se deca zdravstveno ne osećaju dobro. Poželjno je, ukoliko je moguće, dete naučiti da iskaže da ga boli grlo ili stomak jednostavnim rečima, pokretom ili slikom.
• Ako je potrebno da dete bude primljeno u bolnicu, onda je poželjno da roditelj ostane uz dete, da objasni osoblju detetovu bolest, da ispriča o detetovom ranijem iskustvu kod lekara. Deca se osećaju sigurnija ako uz sebe imaju neki predmet, jastuk ili igračku za koju su vezana. Deca sa autizmom mogu imati izraženu otpornost prema narkozi i to lekari treba da imaju u vidu. Kada se dete budi iz narkoze, najčešće je zbunjeno i poželjno bi bilo da neko koga dete dobro poznaje bude uz njega tada.
• Roditelji ne treba da su uznemireni zato što dete pokazuje tendenciju da u periodima jede samo jednoličnu hranu, npr. periodi gde dete jede samo makarone, kašastu hranu ili jednu vrstu povrća. U nekom drugom periodu dete će na svoju volju početi da jede drugu hranu. Važno je da na stolu bude mogućnost izbora. Ako je moguće, neka roditelj postepeno u jelo ubacuje nešto od korisnih namirnica koje dete do tada nije prihvatalo. Deca sa autizmom preferiraju hranu koja ne zahtevaju žvakanje, a sokovi, voćne kreme, jogurti su omiljeni. Na ovaj ili onaj način deca sa autizmom unesu dovoljno kalorija kroz svoju ishranu i gotovo da nema slučajeva gde su deca sa autizmom neuhranjena. Deca sa autizmom su zdrava i napredna u svom fizičkom razvoju.

Izvor: www.autizam.org.rs