Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine

Glavni izazovi i strategije razvoja obrazovanja
Sistem društvene brige o deci i predškolsko vaspitanje karakterišu dva ključna problema:
(a) nedovoljan i nepravedan obuhvat dece sistemom (naročito od 3 do 5,5 godina starosti) i (b) neadekvatno osiguravanje kvaliteta.
Nepravednost obuhvata i posledica je dejstva sledećih faktora:
(a) Neusklađene odgovornosti između republičkog i lokalnog nivoa;
(b) Neusklađene nadležnosti različitih sistema: prosveta, socijalna zaštita, zdravlje, lokalna samouprava, njihova nedovoljna povezanost i saradnja na operativnom nivou; (v) Neujednačena razvijenost mreže predškolskih ustanova; u siromašnim i nerazvijenim sredinama najslabije je razvijena mreža, broj dece na listama čekanja u nekim sredinama zahteva obimniju dogradnju predškolskih ustanova;
(g) Prednost pri upisu u predškolske ustanove se ne daje deci sa razvojnim rizicima i deci iz porodica siromašnih i socijalno depriviranih kategorija, već porodicama sa zaposlenim roditeljima.
Neadekvatno osiguravanje kvaliteta je najviše posledica sledećeg:
(a) Nacionalni standardi i sistem praćenja kvaliteta još uvek nisu u primeni pa se sreću različiti nivoi kvaliteta kako u programskoj ponudi, tako i u organizacionim oblicima
i u efektima programa;
(b) Nacionalni sistem za akreditovanje prepoznaje samo predškolsku ustanovu kao organizacioni oblik rada, nije dovoljno otvoren niti prilagođen potrebi za akreditovanjem različitih programa i usluga za decu i porodice, različitih organizacionih oblika rada sa decom i roditeljima, kako unutar javnog sektora, tako i u privatnom i civilnom sektoru; (v) Nacionalne osnove programa vaspitanja i obrazovanja dece nisu dovoljno usklađene sa pravima dece i roditelja a obrazovanje zaposlenih u sistemu nije usklađeno ni ujednačeno ni u pogledu sadržaja ni u pogledu kvaliteta i obrazovnog nivoa.
Strategija dostizanja pravednosti obuhvata:
(a) Osnovni pravac razvoja društvene brige i predškolskog vaspitanja je izgradnja diversifikovanog sistema predškolskih ustanova,i usluga koji daje mogućnost da se zadovolje potrebe različitih porodica i različitih kategorija dece;
(b) Na osnovu tog sistema svaka lokalna zajednica definiše svoj sistem društvene brige o deci i predškolskog vaspitanja, za određeni planski period u dogovoru sa relevantnim socijalnim partnerima;
(v) Zakonskim i podzakonskim aktima precizno se definišu nadležnosti centralnog i lokalnog nivoa u pogledu osnivanja predškolskih ustanova i utvrđivanja programa
i usluga, finansiranja, upravljanja predškolskim ustanovama, akreditacije itd;
(g) Predškolske ustanove su ključni deo nacionalnog sistema a izgradnja novih predškolskih ustanova, naročito u nerazvijenim regionima i u seoskim područjima,
adaptacija raspoloživih prostora, proširivanje delatnosti predškolskih ustanova i na decu iz lokalne zajednice koja ne idu u predškolske ustanove je osnovna strateška mera.
Strategija za osiguravanje kvaliteta:
(a) Donošenje i primena nacionalnih standarda kvaliteta: prostora u kojima se relizuju programi; opreme, didaktičkih i igrovnih materijala; uslova za zaštitu zdravlja, kvalitetnu ishranu i bezbednost dece; vaspitno-obrazovnih programa; zaposlenog osoblja i vaspitno-obrazovnog procesa;
(b) Uvođenje nacionalnog sistema akreditacije za predškolske ustanove i programe, koji se zasniva na standardima kvaliteta – institucije koje vrše akreditaciju su autonomne;
(v) Ustanovljavanje nacionalnog programskog okvira: programi prilagođeni razvojnim karakteristikama dece; dečje aktivnosti koje iniciraju vaspitači ili deca u središte programa; uključivanje roditelja i predstavnika lokalne sredine u koncipiranje i realizaciju programa;
(g) Nacionilani okvir obrazovanja zaposlenih u sistemu bazira se na standardima profesionalnih kompetencija vaspitača i stručnih saradnika.
Do 2020. godine svi dečaci i devojčice zakonom predviđenog školskog uzrasta obuhvaćeni su kvalitetnim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem iz kojeg osipanje
nije veće od 5%, na nacionalnom nivou i za kategorije dece iz osetljivih grupa (seoska, romska, siromašna deca i deca sa smetnjama i teškoćama u razvoju).
Dva su ključna problema odnosno izazova ostvarenja ove vizije:
(a) značajan deo populacije koja ne završava osnovno obrazovanje i
(b) nizak kvalitet znanja i umenja koja stiču učenici u osnovnim školama.
Nezadovoljavajući nivo završavanja osnovnog obrazovanja počinje time što ne upisuju sva deca osnovnu školu; uočen je trend smanjenja upisnog obuhvata dece na
selu, za oko 2% u periodu 2005-2008, koja su se i inače u manjem procentu upisivala.
Problem narasta osipanjem dece iz osnovnih škola. Veliki problem je osipanje dece iz osetljivih grupa, pre svega seoske i romske dece. Godine 2005. u peti razred
je prelazilo oko 95% dece u gradskim i 92% dece u seoskim sredinama a 2008. godine osipanje seoske dece bilo je 14,25%, a 50% romske dece. Prema evropskim
dokumentima osipanje dece u toku osnovnog obrazovanja trebalo bi da bude ispod 10%.
Stopa završavanja osnovne škole je 95,2% , s tim da je kod dece sa sela znatno niža (74,14%, 2008) i postoji tendencija manjeg završavanja među dečacima i porasta među devojčicama.
Po poslednjim (2010) podacima o romskoj deci iz segregisanih naselja 78% se upisuje u osnovno obrazovanje, a završava ga 34%.
Nizak kvalitet znanja, umenja i sistema vrednosti koje učenici stiču u osnovnom obrazovanju se očituje sledećim:
(a) Postignuća naših učenika na međunarodnim ispitivanjima su ispod međunarodnog proseka, posebno funkcionalne primene znanja.
(b) Pored nedovoljne funkcionalne, matematičke i naučne pismenosti učenici skoro uopšte ne razvijaju umetničku i kulturnu pismenost, niti bazične kulturne potrebe
i navike koje su važne za formiranje vrednosnih stavova neophodnih za život i rad u savremenom društvu te za privatni i profesionalni život svakog građanina.
(v) Zdravstveno-sportska podrška razvoja dece veoma je slaba.

Brojni su uzroci niskog kvaliteta osnovnog obrazovanja a najuticajniji su:
(a) Planovi i programi su obimni, nefleksibilni, neusklađeni, nema mogućnosti izbora.
(b) Deca su preopterećena, pa nema vremena za rad na razumevanju, povezivanju i primeni znanja.
(v) Izuzetno je mala zastupljenost modernih oblika rada u školi – malo se primenjuju aktivno učenje, istraživačke metode, indvidualizirana nastava i drugi načini rada koji razvijaju više mentalne procese, motivaciju za učenje, osposobljavaju za funkcionalnu primenu znanja i dalje učenje i rad.

Strategija povećanja završavanja osnovnog obrazovanja…