Sveti Nikola

Ima mnogo priča kako je Nikola pomagao ljudima u bedi i nevolji.

Jednom je zavladala velika glad u Likiji, a u Italiji je bio jedan trgovac koji je imao mnogo žita. Njemu se Nikola obratio u snu ponudivši mu tri zlatnika da odveze brod pun žita u Likiju. Trgovac tako i učini. Svo svoje žito je prodao, a grad Mir spasio od gladi.

Nikola je bio i vešt diplomata. Jednom je izbila pobuna u Frigiji. Car Konstantin posla trojicu vojvoda sa vojskom da uguše pobunu, međutim vojnici su se iskrcali u Likiju, gde su odmah počeli da zlostavljaju stanovništvo i otimaju od naroda. Nikola je pozvao vojvode u svoju kuću i zamolio ih da obuzdaju svoje vojnike. Ovi to i učiniše. Upravo u to vreme jedan nevini građanin je bio osuđen na smrt. Osudio ga je jedan upravnik, koji je hteo na taj način da dođe do bogatstva tog građanina. Nikola je siromaha spasio od sigurne smrti na gubilištu i osudio upravnika zbog gramzivosti i srebroljublja. Vojvode su zatim nastavile put u Figiju gdje su ugušile bunu. Vrativši se caru Kontantinu, vojvode su očekivale nagradu i pohvalu, ali jedan carev službenik ih je osudio kao izdajnike i bacio u tamnicu. Iz tamnice su se vojvode molile i prizivali Nikolu da ih spasi od pogubljenja. Nikola se sledećeg dana pojavio kod cara Konstantina i iznudio oprost vojvodama. Kada su se vojvode zahvalile caru što im je poštedeo život, on im je saopštio da to nije on uradio, nego da je za to zaslužan sveti čovek, Nikola.

Sveti Nikola se pojavljivao i na mestima na kojima predhodno nije mogao da bude fizički prisutan. Jednom, kada se trgovački brod vraćao iz Egipta u Likiju, uhvati ih strašna oluja. Mornari počeše da se mole Bogu i prizivaju Svetog Nikolu. Nikola se pojavio, dohvatio krmu i izbavio brod i mornare od oluje. Kada se oluja stišala, Sveti Nikola je nestao. Dočekao ih je u luci gde je brod pristao, a mornari stadoše da mu se zahvaljuju. Sveti Nikola im na to odgovori: “Ne zahvaljujte se meni, nego Bogu. Ja sam grešnik i smrtnik kao i vi”.

Malo je poznato da je Sveti Nikola pomagajući ljudima u nevolji želeo da ostane anoniman, te je novac stavljao u odevne predmete ljudi, tako kada bi oni pronašavši novac bivali iznenađeni.

Jedna od legendi govori o tome. Naime u gradu Miru živeo je jedan siroti čovek koji je imao tri prelepe ćerke, ali ih nije mogao udati, pošto za miraz nije novca imao. O njemu je nekako saznao Sveti Nikola, pa je jednu noć posetio čoveka i pored ćerkinog mu uzglavlja ostavio čarapu punu zlatnika. Kada su se probudili, porodica je bila iznenađena, a grešni otac je odmah krenuo da udaje svoju prvu ćerku. Sveti Nikola je ovo ponovio i za preostale dve, a kada je otac ćeri saznao ko je bio taj dobrotvor, otišao je do Nikole da mu se duboko zahvali. Sveti Nikola je kao i uvek do tada bio skroman te blagosilja domaćina.
Iz ove legende je kasnije proizašla legenda o Svetom Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone deci.

Tako je Sveti Nikola do duboke starosti upravljao crkvom i narodom, i činio dobra dela. Umro je 19. decembra 345. godine. Njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije.

Mnogo godina je njegovo telo tamo počivalo. Skiti, Sloveni sa Dona su posećivali Nikolin grob i tamo tražili izbavljenje i dovodili bolesne radi izlečenja. Otuda se može objasniti zašto je Sveti Nikola toliko omiljen kod Srba.

U jedanestom veku Turci su osvojili celu Malu Aziju, pa i grad Mir. Mnogi stanovnici su se iselili i bežali od stravičnih zlostavljanja.

Godine 1096. Sveti Nikola se obrati u snu jednom svešteniku iz Barija (Italija) i saopšti mu da ne želi da mu mošti počivaju u “bezbožničkom gradu” i reče mu da ode u grad Mir i da mu mošti prenese u Bari, na sigurno tle. Ovaj tako i učini i prerušen u trgovca sa tri broda puna žita poseti grad Mir i prenese mošti svetitelja u Bari. Ovo se dogodilo 8. maja. Mošti su odneli u manastir svetog Jovana Preteče. Narod je odmah počeo da se skuplja i da traži izlečenje, jer je Nikola i po tome bio poznat. Posle tri godine podignut je hram Sv. Nikoli u čast, u kome je Stefan Dečanski, srpski kralj (kao što je i navedeno u njegovom živopisu), povratio vid i kao znak zahvalnosti taj hram optočio srebrom.

Srećna slava svima koji slave!