Televizija je najbolja guvernanta

Često se piše kako je sve više nasilja na televiziji i u životu.

Treba da se podsetimo da je još maja 1975., praćen televizijski program, pa psiholog, Nevenka Perković konstatuje da su gledaoci zapažali nasilje uglavnom u igranim programima, ali i tada manje su ga primećivali nego što ga je stvarno bilo. Iako je izbor od samo dva kanala, gledaoci stariji od 15 godina bili su izloženi vesternima, dugometražnim ratnim filmovima, serijama, dokumentarnim programima, informativno-političke emisijama… i sjajnom školskom programu.

Deca ne žive samo u svetu crtanih filmova, verovatno su pogubnije svake vesti koje roditelji prate u njihovom prisustvu, svaka vožnja tramvajem verovatno će na žalost upoznati decu sa govorom mržnje.

Navikavanje odraslih – „svi psuju, sva deca se tuku…, svi pomalo lažu“ urušava razvoj moralnih vrednosti, osetljivosti za tuđe potrebe, za druge.

Pa su i crtani filmovi na tom pravcu. Čini se da sa povećanjem zvučnih, svetlosnih efekata, brzine dešavanja pojedini autori crtanih filmova pokušavaju da skrenu pažnju dece i odraslih. Tada obično deca i ne stignu do priče, poruke. Od Nindži – kornjača koji se bore na strani dobra i čak imaju imena slavnih slikara, stiže se samo do tuča!

Ima i drugačijih kao što su dugometražni crtani filmovi: „Walle“ (Voli), „Preko ograde“ (Over the hedge) „Ledeno doba“, koji šalju svaki na svoj način vrednu, jasnu ekološku poruku. Nepisano je pravilo da filmovi koji su dobri za decu, dobri su i za odrasle tj. uživaju i jedni i drugi.

Koliko savremena animirana ostvarenja, u kojima je govor mržnje nezaobilazan, utiče na psihu deteta?

I Tom i Džeri rade ono što se ne radi u bajkama. U bajkama pozitivan junak se bori pošteno, plemenit je, ima pomagače…., ne ruga se, ne ponižava neprijatelja… A deca se indentifikuju sa junakom, a ne sa visoko moralnim postupkom!

Dobro je da roditelji zajedno sa decom gledaju TV program, pa i crtane filmove i da aktivno učestvuju i u ovom segmentu druženja.
Važno je zajedničko gledanje i zajedničko diskutovanje o viđenom. Kada smo zajedno ispred tv-a možemo da otkrijemo i šta i kako dete (ne) razume.
Uvek se bezbednije uči na tuđim primerima i kada nismo lično uključeni.

Televizija može da pomogne da se podstaknu i otkriju nova interesovanja. O dalekim predelima ili davnim istorijskim periodima lakše se uči uz pomoć tv-a, kako funkcionišu stvari, kako izgledaju neki eksperimenti, kako se radi u podmornici, fabrici, rudniku, lakše je otkriti uz televiziju.

Kako izbeći loš uticaj televizije, kompjutera i koja je prava mera?

Odnosno, koliko bi dnevno mališani trebalo da provode vreme uz televiziju, ali i kompjuter?

Samo ako razgovaramo, učimo ih selektivnom gledanju televizije i podsećamo na lične, porodične vrednosti koje živimo, imamo šansu.
Pola sata kompjutera je dovoljno vremena da se odigra neka igra. I bolje je svakoga dana po malo nego vikendom provesti sate uz igrice!
Nije dovoljno ograničiti vreme ispred tv-a, već organizovati vreme, razviti navike aktivnog provođenja slobodnog vremena i pomoći deci da nauče da se igraju.

Televizija je najbolja guvernanta…>>