Tuberkuloza

Tuberkuloza (jektika, sušica) je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis.

Najčešće se javlja kao tuberkuloza pluća, ali ponekad zahvata i centralni nervni sistem, cirkulatorni sistem, limfni sistem, bubrege, kosti i zglobove.

Bacil tuberkuloze naziva se još i Kochov bacil prema naučniku koji je prvi otkrio i izolovao ovu bakteriju 1882. godine.

Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.
Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom, itd.
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima.
Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekad sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti. Karakteristično za simptomatologiju tuberkuloze kod dece je telesna temperatura oko 39°C, kašalj, nedostatak daha, ubrzano disanje.
Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu kliničkih i radiografskih nalaza, posebno rentgenskog snimka pluća, a potvrđuje se bakteriološkom analizom jutarnjeg sputuma (ispljuvka) na prisustvo Mycobacterium tuberculosis.

Vrlo je važno decu redovno vakcinisati.
Tuberkuloza još uvek predstavlja jedan od najvećih epidemioloških problema. Stručnjaci ukazuju da se od tuberkuloze godišnje razboli 8 do 10 miliona ljudi, a umre oko 3 miliona. Bolest pogađa uglavnom stanovništvo siromašnih i nerazvijenih zemalja. S obzirom da se u ovim zemljama populacija značajno uvećala, a procenat tuberkuloze samo neznatno smanjio, danas u svetu verovatno ima više tuberkuloznih bolesnika nego što ih je bilo pre 20 godina.
Savremene metode lečenja i visok nivo življenja skoro su eliminisali tuberkulozu u razvijenim zemljama, ali je zbog pojave HIV-i nfekcije i velikog migriranja stanovništva i u ovim zemljama ponovo došlo do porasta broja obolelih od tuberkuloze.
Naravno, kao i kod većine bolesti pluća neophodno je uraditi i rengenski snimak ovog organa.

24. marta 1882. nemački doktor Robert Koh otkrio je uzročnika tuberkuloze. Tek je otkriće antibiotika 1946. godine omogućilo adekvatno lečenje.
Obično terapija bolesti traje 6 meseci, čak i kada bolest zahvati i druge organe. Lečenje se nastavlja i 3 meseca nakon što se u kulturi iskašljaja ne pronalazi Kochov bacil. Da bi se sprečilo širenje bolesti, vrlo često se bolesnici hospitalizuju i to sve do trenutka kada bolesnik više nije zarazan za okolinu, obično 2 do 4 nedelje nakon početka terapije. Nakon tog perioda bolesnik može nastaviti s uobičajenim životnim aktivnostima. Pored medikamentozne terapije lekari savetuju i zdrav način života, odmor, pravilnu ishranu bogatu vitaminima, pre svega vitaminom C. Na ovaj način u mnogome će ojačati imuni sistem bolesnika i na taj način potpomoći konačnom izlečenju.

Tuberkuloza je jedna od najrasprostranjenijih zaraznih bolesti u svetu i smatra se da je njome zaraženo između 2 i 3 milijarde ljudi. Svake godine tuberkulozom se zarazi oko 9 miliona ljudi.

Devedeset posto svih zaraženih ima latentni oblik bolesti bez izraženih simptoma.

Svake godine od tuberkuloze umire 3 miliona ljudi, što čini tuberkulozu najsmrtonosnijom zaraznom bolešću posle side.

Tuberkuloza je bila opisivana još u drevnim medicinskim tekstovima, ali je tek u 19. veku identifikovana kao posebna bolest. Podsticaj istraživanju je bila industrijska revolucija i nagli priliv stanovništva u gradove gde se bolest počela brzo širiti među siromašnim radnicima. Tuberkuloza je, slično kao i kolera, dovela do preispitivanja higijenskih navika u svrhu prevencije.

Dugo se smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorenjena, ali je to mišljenje u poslednje vreme drastično promenjeno. Razlog tome je intenziviranje protoka ljudi koji šire zarazu.