Kako se mogu povezati uspeh u školi i ljubav prema knjigama/čitanju?

Kako se mogu povezati uspeh u školi i ljubav prema knjigama/čitanju?

Iako možda na prvi pogled nemaju nikakve veze, ali uspeh u školi i čitanje knjiga koje nisu vezane za gradivo u školi veoma su povezani, pogotovo kada se ljubav prema knjigama u detetu probudi vrlo rano. “Priča o planinarenju” je kratka alegorijska priča koja će ovu vezu između čitalačke navike i uspeha u školi najbolje objasniti.

Priča o planinarenju

Nekada davno postojala su dva prijatelja, planinara. Jedan od njih, po imenu Oliver, često je imao problema sa planinarenjem i to mu je išlo zaista teško. Uvek se sa mukom uspinjao stazama ka vrhu stene, često je padao i proklizavao, a umorio bi se mnogo brže nego njegov prijatelj, zbog čega je neretko sam odlazio kući, neželeći da se više trudi i da opet u tome bude neuspešan. Delovalo je kao da između njegove obuće i podloge kojom se kreće uopšte nema trenja, nego da jednostavno uporno klizi po površini. Kada bi se i trudio često je birao lakše staze, ali su mu se i one činile nesavladivim, jer je svako uzvišenje smatrao nepremostivom preprekom na njegovom putu ka vrhu planine.

S druge strane, njegov prijatelj Čarli je bio potpuno drugačiji. Delovao je spretno penjući se uz najstrmije planine, uvek je sa lakoćom prelazio čak i najteže staze, a spoticao se i padao toliko retko da ga gotovo niko nije video u takvoj situaciji. Uvek je koračao čvrsto i sigurno, a sa puno samopouzdanja stizao je do vrha i osvajao mnoge planine.

Kao što se mnogi učenici bore sa gradivom koji se pred njima nalazi, pokušavajući da razumeju teške lekcije, tako se i Oliver uvek mučio da planinskom stazom dođe do vrha stene. Cilj mu je bio da dođe do vrha i uživa u pogledu koji mu se odatle pruža, ali uvek ga je u tome sprečavalo nešto. Problem je bio što nikada nije imao odgovarajuću opremu: njegove patike su uvek bile odvezanih pertli i toliko olabavljene da su mu često i spadale; đonovi na njegovoj obući su bili glatki, zbog čega nikada nije mogao da se osloni na njih jer su proklizavale na uzbrdici; sa sobom nikada nije nosio planinarski štap koji bi mu pomogao da se popne uz zahtevnije staze, nikada nije imao kompas ili uže… na planinarenje je kretao kao da je krenuo u šetnju gradom, bez ikakve opreme. Zbog toga nikada nije bio uspešan planinar, iako je to želeo.

Čarli je, za razliku od svog prijatelja Olivera, uvek bio dobro pripremljen za planinarenje. Njegova oprema je uvek bila ispravna, patike dobro vezane, sa sobom je nosio i štap, i kompas, i šator, i kacigu, kao i nekoliko karabinera. Iako mu je ponekad bilo teško da sve to ponose sa sobom, pogotovo kada se nalazio na nekim dužim stazama, Čarli je znao da do vrha neće moći da stigne bez svega toga, zahvaljujući čemu je uvek bio uspešan u planinarenju.

Veština u planinarenju = veština čitanja sa razumevanjem

Kada je učeniku cilj da ono što pričita zaista razume, kao što je ovim planinarima bio cilj da se popnu do vrha stene, onda je potrebno da se savlada veština čitanja sa razumevanjem. Ali – kako se dolazi do veštine čitanja sa razumevanjem? Pa samo čitanjem, čitanjem i čitanjem. Isto kao što čitate vama zanimljive knjige, tako bi trebalo da čitate i udžbenike u kojima se nalazi gradivo koje morate savladati. Vremenom – ni jedna lekcija neće delovati kao stizanje do vrha Himalaja, već kao lagana šetnja. Potrebno je samo da na put krenete sa svom potrebnom opremom!

Povezane tekstove mozete pročitati OVDE