Koju muziku ponuditi deci?

Mnogi roditelji imaju ozbiljna razmišljanja na temu pravog odabira muzike za svoje dete. Da li je dečja muzika dovoljna ili treba uvesti još neke žanrove, najčešća je dilema. A zapravo, svaki žanr je dobar ukoliko nije jedini izbor.

Posmatrajte muziku za dete kao izbor jela koje ćete mu pružiti. Ako mu dajete samo jednu vrstu namirnica, makar to bili spanać i brokoli, to za njega nije dobro jer propušta toliko toga drugog, neophodnog za rast i razvoj. Zato, trudite se da muzika koju vaše dete sluša bude što raznovrsnija. Ne možemo reći da je neka muzika loša sama po sebi, možda je u nekom žanru teže napraviti dobar izbor za dete. Trudite se da pravite što širu muzičku sliku svom detetu nudeći mu različite tipove lestvica, ritmova, tempa, emocija. Neka im na repertoaru budu i dela tradicionalne muzike drugih naroda, kako bi upoznali druge načine komponovanja, instrumenata, lestvica, ritmova i svega što, na primer, fado razlikuje od tanga ili džeza. Kada birate klasiku imajte na umu da deci pažnju više privlače kompozicije sa različitim grupama instrumenata nego gudački kvartet, na primer. Puštajte im sonate, simfonije i koncerte, kompozicije koja sadrže promenu u svim parametrima muzike u samo jednom delu, kako bi osetili tu finu razliku. Ako se dvoumite, uvek možete izabrati dela klasične muzike koja su već stotinama godina opstala kao hitovi. Može se desiti da deca prestaju da primećuju muziku koju slušaju nakon nekog vremena. Kao prvo, to se može desiti ako kompozicija traje predugo ili ako prosto pustite muziku dok nešto radite a ne obraćate s vremena na vreme pažnju na to šta se čuje. Treba znati da mozak počinje da isključuje slušanje muzike nakon od prilike 15 minuta, ukoliko nije bilo još nekih aktivnosti vezanih za nju.

Pre nego što izaberete pesme, imajte na umu da vaše dete ima više koristi od igre uz muziku nego samo od slušanja. Zapamtite, koliko god da je muzika korisna za razvoj obe hemisfere detetovog mozga, od slušanja ima koristi samo ako se uz to vežu još neke aktivnosti. Najbolji izbor je svakako pokret – tapšanje, ples, marširanje, sviranje jednostavnim udaraljkama, a pored toga naravno i pevanje. Pevanje i kretanje kroz muziku predstavlja kognitivni proces, dok samo pasivno slušanje muzike to nije. Mozak razvija svoje muzičko razumevanje samo ako se slušanje muzike pretvori u višestruku aktivnost.

Učite decu da vam kažu svoj stav o muzici koju slušaju, o onoj koja im se sviđa ili ne. Gradite svest o tome šta je dobro a šta loše od najmlađih dana i se trudite da saslušate njihov stav i vrednosti, a ne samo da ih učite da razmišljaju kao vi. Na taj način ćete se pripremiti za one neizbežne razgovore o razlici u muzičkim ukusima kada vam deca odrastu. I sasvim je u redu da vi imate različit ukus od njih ako imate izgrađene stavove šta vam prija a šta ne.

I za kraj, da se vratimo na početak. Ponudite deci što različitiju muziku, sa naglaskom na dečjoj, kroz koju će osim muzičkih, razvijati i lingvističke sposobnosti, ali i na svim ostalim žanrovima, stilovima, epohama. Zapamtite da je čak 80% repertoara predškolaca muzika koju im je neko pevao, a tek 20% muzika sa televizije i drugih medija. Zato, pevajte sa svojom decom, pričajte sa njima o onome što su čuli i doživeli kroz muziku i obavezno plešite!