Položaj žene kroz istoriju

Položaj žene kroz istoriju

Poznate egipatske kraljice Hatšepsut i Kleopatra vladale su samostalno. Kleopatra se smatra i najslavnijom ženom staroga veka.

Kada se pomenu najlepše žene kroz istoriju, jedna od nezaobilaznih ličnosti je kraljica Nefretete, žena egipatskog faraona Akhenatona, poznatog i kao Amenhotepa IV. Ona je živela u 14. veku pre nove ere, a njeno obojeno poprsje, koje se čuva u Berlinskom muzeju, prikazuje je i danas onakvom kakva je bila pre trideset četiri veka! Ruka nepoznatog umetnika sačuvala je njenu lepotu za sva vremena.

Vizantija

Položaj žene u Vizantijskom carstvu bio je prilično nepovoljan, s obzirom na to da je reč o društvu kojim su dominirali muškarci, a žene bile podređene i potlačene. Tokom hiljadu godina njegovog postojanja, to je često i bilo tačno. Ali, u godinama slabljenja Carstva, od 1250. do 1500, nekoliko žena iz visokih društvenih slojeva imalo je značajan uticaj i vodeću ulogu.

Vizantijska carica Teodora (6.vek) ostvarila je bajku o Pepeljugi. Bila je cirkuska zvezda i kurtizana, ali se udalai za princa Justinijana, vizantijskog prestolonaslednika, kasnijeg cara. Postala je najuticajnija vizantijska carica svih vremena. Izborila se za to da se donesu zakoni koji su ženama davali pravo na imovinu, nasleđivanje i razvod.

Položaj žene kroz istoriju

Srbija

Simonida Nemanjić bila je najmlađa srpska kraljica, čija je lepota, ali i neobična sudbina, prikazana na mnogim freskama i slikama, opevana u pesmama i romanima i tumačena među istoričarima. Sama pomisao da je kao petogodišnja devojčica postala kraljeva supruga, iznova zaokuplja pažnju i izaziva znatiželju, kako domaće, tako i strane javnosti. Simonida Nemanjić simbolizuje žrtvenu ulogu deteta, lepotu, patnju, ali i odricanje, posvećivanje i uzvišenost. U današnje vreme bi tu itekako bilo posla za sudove, centre sa cocijalni rad, policiju…

Generalno posmatrano, žene srpskih vladara, ponašale su se različito. Neke su imale veliki uticaj na svog muža-vladara, otvoreno mu se mešajući pri njegovom vođenju države: (Evdokija, Ana Komnina, Beloslava, Katarina, Jerina, Persida, Draga Mašin). Druge su bile pak, samo žene vladara, pošto im njihovi muževi nisu dozvoljavali da imaju nikakav udeo u kreiranju i vođenju politike zemlje, čije su bile vladarice, bar za vreme njihovog života: (Nemanjina Ana, Uroševa Jelena Anžujska, Milutinova Simonida, Dušanova Jelena, Lazareva Milica, Karađorđeva Jelena, Miloševa Ljubica, Milanova Natalija, Aleksandrova Marija). Međutim, to ne znači da su ove druge, potpuno bile inferiorne i bez ikakvog uticaja na svoje muževe. Kada im je trebalo, i one su vrlo vešto uspevale da ostvare svoje namere.

Položaj žena vladarki tokom cele naše istorije u velikoj meri je zavisio od snage njihove ličnosti, ali i vaspitanja koje su stekle u svojoj porodici. Ponekad su i međudržavni ili bračni ugovori određivali njihovo mesto u državi svoga muža, kao što je bio slučaj sa Evdokijom, Anom Komnin, Beloslavom, Jerinom. Ipak, bilo je i žena vladara, sa vrlo inferiornim političkim položajem.

U našoj novovekovnoj istoriji, položaj srpskih vladarki bio je vrlo različit, ali u to vreme srpski vladari, kao i narod, poprimaju dosta od turskih običaja i navika. Viševekovni život sa Turcima ostavio je na Srbe nesagledive posledice. Turski sultani su vekovima imali svoje hareme, a i ostalim Turcima je bilo dozvoljeno mnogoženstvo, tako da vladari Srbije, ali i njihove starešine, počinju potpuno da se ugledaju na svoje gospodare. Tako u Srbiji, muška bračna neverstva nisu smatrana nemoralnim aktom i ponižavanjem svoje žene. Od Karađorđeve Jelene, Miloševe Ljubice, Milanove Natalije, očekivalo se da “progutaju” sva njihova neverstva, ali ni jedna od njih to nije mogla. Šta više, nisu imale gotovo nikakav uticaj na svoje muževe, ali su im sa svoje strane bile potpuno verne. Kada je trebalo, Jelena i Ljubica su i putem ubistava nastojale da sačuvaju svoju čast i muža. Moralne prilike iz vremena turskog ropstva nisu im išle nimalo na ruku.

Poznate žene u Srbiji

Žena seljanka u Srbiji