Primena lekova u trudnoći

Za izvestan broj lekova se sa sigurnošću zna da mogu doprineti nastanku urođenih anomalija.

Zato u trudnoći treba izbegavati primenu antibiotika.

Trudnoća traje 38 do 40 nedelja i vremenski je podeljena na tri perioda (prvo, drugo i treće tromesečje).

Tokom celokupnog perioda plod prolazi kroz tri faze razvoja: preembrionalnu (još se delovi zametka nisu formirali), embrionalnu i fetalnu fazu. Prva faza, preembrionalna, traje najkraće, od trenutka začeća do 17-og dana nakon oplodnje. U toku embrionalnog perioda (od treće do desete nedelje ili od 18-og do 70-og dana trudnoće), dolazi do razvoja organa, pri čemu se razvoj mozga, oka, uva i spoljašnjih genitalija nastavlja i tokom fetalnog perioda koji traje od jedanaeste nedelje do kraja trudnoće.

Placenta ili posteljica je organ koji funkcioniše tokom intrauterinog života i čija je uloga dopremanje hranljivih materija i kiseonika do ploda, kao i otklanjanje štetnih i nepotrebnih materija. Međutim, placenta ne predstavlja značajnu barijeru za prolaz lekova, tako da se može smatrati da svaki lek koji dospe u organizam majke dospe i do ploda. Iz ovoga proizilazi da se bezbednim lekovima u trudnoći mogu smatrati samo oni lekovi koji ne oštećuju plod.

U prve dve nedelje od oplođenja lekovi ili dovedu do smrti zametka ili ako zametak preživi ne ostavljaju nikakve posledice na plodu. Prvi trimestar trudnoće ili prvih deset nedelja je najrizičniji period u razvoju ploda, s obzirom je to period razvoja organa. U tom periodu određen broj lekova, koji utiču na razvoj tkiva i organa ploda, može da dovede do nastanka vidljivih poremećaja na rođenju. Takve poremećaje nazivamo urođenim (kongenitalnim) anomalijama, a lekove koji mogu da ih izazovu nazivamo teratogenim lekovima. U 2. i 3. tromesečju trudnoće lekovi koji deluju toksično na tkiva ploda mogu dovesti samo do manjih oštećenja (uglavnom oka i centralnog nervnog sistema). Takve lekove nazivamo fetotoksičnim lekovima.

Iako svako unošenje strane supstance u organizam trudnice predstavlja određeni rizik, lekovi u trudnoći se ipak moraju koristiti onda kada je očekivana korist za majku i dete znatno veća od mogućih štetnih dejstava. Da bi se pravilno procenio odnos koristi i štete od primene lekova u trudnoći, neophodna je pomoć zdravstvenih stručnjaka, lekara i farmaceuta. Trudnice ne bi trebalo da uzimaju lekove na svoju ruku, bez obzira da li se radi o lekovima koji se mogu dobiti bez recepta ili ne. Posebno je rizična upotreba dodataka ishrani, čajeva ili preparata alternativne medicine bez konsultacije sa zdravstvenim stručnjacima.