Tikovi kod dece

Tik se može definisati kao iznenadni trzaj, pokret ili zvuk koji nema nikakvu svrhu, a osoba ga ne može svojevoljno zaustaviti. Tikovi se mogu pojačati u uslovima stresa, psihičke napetosti i primene različitih lekova koji stimulišu centralni nervni sistem.

Motorički i glasovni tikovi mogu biti jednostavni i složeni.
Jednostavni tikovi uključuju iznenadne, brze pokrete pojedinačnih mišićnih grupa, dok složene tikove čine ponavljani pokreti koje uključuju veći broj mišićnih grupa. Jednostavni motorički tikovi izražavaju se kao treptanje, trzanje glavom ili nosom, sleganje ramenima, savijanje prstiju, škljocanje zubima i često traju manje od sekunde. Složeni motorički tikovi, pak, manifestuju se kao dodirivanje nekog dela tela, dodirivanje drugih ljudi, “njuškanje” sebe ili drugih, grickanje usne, mlataranje rukama, skakutanje, ljuljanje glave s jedne na drugu stranu, “tapkanje” nogama, izvijanje trupa… S druge strane, jednostavni govorni tikovi izražavaju se kao nakašljavanje, “prečišćavanje grla”, “pucketanje jezikom”, šmrckanje, ispuštanje zvukovi poput “uh uh” ili “eeeee”. Složeni glasovni tikovi uključuju korišćenje različitih tonova glasa, ponavljanje sopstvenih reči ili fraza, ponavljanje tuđih reči ili rečenica, korišćenje vulgarnih rečenica. Govorni tikovi javljaju se sami tek u 5% slučajeva, dok su motorički tikovi bez govornih vrlo česti.

Tikovi kod dece mogu biti prolazni ili hronični.
Prolazni tikovi često se javljaju usled stresa te ih uzbuđenje ili napetost pogoršavaju. Javljaju se više puta dnevno, skoro svaki dan kroz najmanje četiri nedelje, ali ne traju duže od godine dana. Njihovo lečenje često nije potrebno jer nestaju sami od sebe. Obično započinju u uzrastu od 3 do 10 godina, a javljaju se u 4-24% školske dece. Iako prolazni tikovi ne traju duže od godinu dana, mogu se javljati u više navrata kroz nekoliko godina.
S druge strane, hronični tikovi, koji mogu biti ili govorni ili motorički (ali ne oboje istovremeno), javljaju se više puta dnevno, skoro svaki dan, duže od godinu dana. Oni su dosta ređi i javljaju se kod manje od 1% dece.

Kad se motorički i glasovni tikovi javljaju zajedno u periodu od preko godinu dana, obično je reč o Tourettovom sindromu. Tikovi se češće javljaju kod dece, nego kod odraslih. Češći su kod dečaka u odnosu na devojčice. Navodi se da čak 10% dece doživi pojavu neke vrste tikova pre 10. godine. S obzirom na to da su u detinjstvu česti, neki autori vide ih kao deo normalnog razvoja. Studije pokazuje da oko 80% osoba koje su imale tikove pre 10. godine pokazuju značajan pad učestalosti javljanja tikova tokom adolescencije, a do 18. godine ili potpuno nestanu ili su toliko blagi da ne predstavljaju više problem. Nekih 20% pokazuje sasvim obrnuti tok, no nema načina da se to predvidi. Stručnjaci se slažu da, ako je tik jedini poremećaj prisutan kod osobe, prognoza je povoljna. U 73% slučajeva tikovi ili nestanu ili se značajno smanje do kasne adolescencije.

Tikovi se pojačavaju kad je osoba pod stresom, čak i ako je stres pozitivan. Za vreme spavanja smanjuju se, ali ne nestaju, no s druge strane, kod nekih osoba tikovi su najizraženiji kada su opušteni. Takođe, tikovi se često smanjuju kad je osoba u nekoj novoj ili visoko strukturiranoj situaciji, kao npr. kod doktora, što pak otežava dijagnostiku. Često se tikovi pogoršavaju za vreme adolescencije, tj. Postaju problematičniji jer ih osoba doživljava kao sramotne.

Za tikove se kaže da su nevoljni pokreti, ali njih je ipak moguće zaustaviti svojevoljno. To kod osobe izaziva izrazitu nelagodnost, pa nakon toga može doći i do pogoršanja. Često se javljaju s poremećajima raspoloženja, poremećajima kontrole impulsa, anksioznošću, a najčešće s opsesivno-kompulzivnim poremećajem (30-70%) te ADHD-om (50-60%).

Šta dovodi do pojave tikova?…>>