Promo Juli
Naslovna » Porodica » Za probleme u razvoju dece odgovorni su roditelji

Za probleme u razvoju dece odgovorni su roditelji

problemi-u-razvoju-dece

Za probleme u razvoju dece odgovorni su roditelji

Roditelji greše jer prevelikom brigom deci umanjuju razvoj bioloških sposobnosti i prilagođavanje okolini prepuštajući ih modernim tehnologijama iza četiri zida, što im ne podstiče razvoj mozga.

Od roditelja se nasleđuje potencijal, a ne inteligencija.
Istraživanja dokazuju da intelektualne sposobnosti zavise upravo od broja sinapsi u mozgu koje se formiraju zavisno od raznih stimulacija. Deca danas većinu vremena provedu u stanu, a bez kretanja ne razvijaju se važni delovi mozga. Gledanje televizije je problem ako dugo traje, jer dete koje se ne kreće šalje pogrešne impulse u mozak. Ono što je evidentno, to su smetnje govora i ravna stopala kod 70 posto dece, a razvojne smetnje prisutne su kod svakog drugog deteta od šest godina. Problem  je i to što deca više ne hodaju jer se voze automobilima u vrtiće i škole.

Dete koje želi da se vrti, skače, treba i pustiti da se i to tako da ono samo odabere koliko vremena želi da provede u toj aktivnosti. Ako želi da skače s fotelje na fotelju, ne treba mu braniti jer sve to simuliše nastanak sinapsi. Za svakih pola sata ili sat gledanja televizije, dete istoga dana treba da provede dvostruko više vremena napolju, u igri. Višesatno igranje kompjuterskih igara vodi do sve prisutnije disleksije, kao i poremećaja u govoru.

Za probleme u razvoju dece odgovorni su roditelji

Istraživanja su pokazala da mozak uspostavlja 75 posto svih neuronskih veza u mozgu (sinapsi) do sedme godine, a od toga 50 posto sinapsi nastane već do pete godine. Dokazano je da tokom osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja učenici koriste samo 25 posto mogućnosti mozga, a nastava se, uz to, sprovodi po postulatima starim i više od 90 godina. Takva nastava neprati fiziologiju mozga. Posebno se treba posvetiti predškolskom uzrastu, učenju sa više efekta i korišćenju dečjeg pamćenja, kao što se to radi u azijskim zemljama (Japan i Kina).

Rajović svoje zaključke o intelektualnoj nadmoći azijske dece temelji na PISA testiranju, međunarodnoj proceni znanja i veština 15-godišnjih učenika koja se svake tri godine sprovodi u industrijskim zemljama.

PISA test iz 2003, 2006. i 2009. pokazao je da deca, ne samo s područja bivše Jugoslavije, nego i iz čitave Evrope, znatno zaostaju za vršnjacima iz istočne Azije. Jedna od pretpostavki je da je razlog tome rana stimulacija koja je uobičajena za decu iz istočne Azije. Naime, dok evropska deca počinju da uče slova tek u petoj ili šestoj godini, u Japanu već u trećoj godini znaju više od 100 slova svog pisma – slikovnih simbola. Odnosno, savladavaju dva paralelna pisma, jedno koje ih uči japanske pojmove, a drugo uvezene poput automobila, bioskopa…

Rezultati koji pokazuju da deca iz jugoistočne Azije postižu odlične rezultate na međunarodnim testovima znanja dovode do zaključka da su njihove metode ranog učenja prepoznavanja simbola, tj. klasifikacija i asocijativno pamćenje, zaista stimulativne. Japanci koriste mozak drugačije. Recimo, njihova matematička sekcija za naprednu decu u 6. razredu dobije na papiru milijonske brojeve da ih pomnože. Dete gleda taj broj, nešto kucka rukom i dobije rezultat za 10-ak sekundi što mi ne možemo bez kalkulatora. Takođe, kod nas, svaka je nova generacija sve slabija i slabija. Imaju manji rečnik i opšte i znanje iz matematike.

Za probleme u razvoju dece odgovorni su roditelji

U Evropi se jedino Finska izdvaja decom koja funkcionalno razmišljaju. Bilo je pokušaja da se njihov model učenja primijeni i u drugim zemljama, ali bez naročitog uspeha. Razlog visokog nivoa funkcionalnog znanja uzrokovan je činjenicom da oko 60 posto finskih mališana nauči da govori švedski u ranom uzrastu, a on je potpuno drukčiji od njihovog maternjeg jezika, inače vrlo teškog i komplikovanog.

script async src="//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js">

Nema komentara.

Scroll To Top