Zakon o pravima deteta – nacrt

Član 9.

Svako dete samim rođenjem ima neprikosnoveno pravo na život. Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaju zakonske i administrativne mere da zaštite život svakog deteta, uključujući mere podizanja svesti o vrednosti i neprikosnovenosti života deteta.

Pravo na život garantuje se i nerođenom detetu, u skladu sa zakonom. Garancije podrazumevaju skup mera za unapređenje perinatalne i neonatalne zaštite majke i novorođenog deteta koje obezbeđuju siguran početak života i dalje smanjenje smrtnosti odojčadi.

Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete, kao i organizacije koje se bave čuvanjem, obrazovanjem, vaspitanjem i brigom o deci odgovaraju za život i zdravlje dece u skladu sa posebnim propisima.

Pravo na bezbednost
Član 10.

Dete ima pravo na život i razvoj u bezbednom okruženju.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica preduzimaju mere zaštite radi obezbeđivanja bezbednosti deteta i to u sledećim sredinama:
1)    porodici;
2)    ustanovi obrazovanja;
3)    lokalnoj zajednici;
4)    ustanovi u kojoj dete boravi i
5)    radnom mestu.

Mere zaštite su usmerene prema detetu i onima koji se o detetu staraju, naročito:
1)    zaštita od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i svakog oblika eksploatacije;
2)    zaštitu od neopravdane izolacije i institucionalizacije;
3)    sprečavanje upotrebe alkohola, narkotika, drugih opojnih sredstava i štetnih supstanci;
4)    sprečavanje razvijanja navika koje narušavaju zdravlje, pravilan razvoj i dobrobit deteta;
5)    sprečavanje i suzbijanje vršenja protivpravnih dela protiv dece;
6)    zaštita od svih oblika seksualnog nasilja i eksploatacije;
7)    osiguranje bezbednog kretanja dece;
8)    zaštita od vršenja (upražnjavanja) običaja štetnih po život, zdravlje i bezbednost deteta, kao što su dečji brakovi, rano uključivanje dece u rad, vaspitavanja dece telesnim kažnjavanjem, neprimereno izlaganje tela ili delova tela deteta javnosti i slično.

Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete dužni su da detetu mlađem od 10 godina obezbede stalni nadzor.

Roditelji, odnosno lica koja podižu i neguju dete  dužni su da detetu mlađem od 15 godina obezbede punoletnog pratioca posle 23 časa.

Propuštanje preduzimanja mera za bezbednost dece podleže odgovornosti, u skladu sa zakonom. 

Pravo na zdravu životnu sredinu
Član 11.

Svako dete ima pravo na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini.

Organi javne vlasti imaju obavezu da štite dete od zagađenja vazduha, vode, hrane, kao i od neadekvatne sanitacije, toksičnih agenasa, prenosilaca bolesti, ultravioletnih i drugih štetnih radijacija i od degradiranog eko sistema.

Organi javne vlasti imaju obavezu da podržavaju stvaranje i obezbeđivanje sigurne i zdrave socijalne okoline.
Pravo je deteta da u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima bude informisano o zaštiti sredine i da aktivno učestvuje u kreiranju zdravog okruženja.
Dete ima pravo da stiče znanja o životnoj sredini i učestvuje u njenom očuvanju.

Pravo na opstanak i razvoj
Član 12.

Svako dete ima pravo na pristup merama koje omogućavaju da razvije svoj puni potencijal, a organi javne vlasti obavezu da to obezbede svoj deci bez obzira na lična svojstva i različite sredine u kojima deca žive.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da se detetu osigura bezbedan i zdrav razvoj,  najviši moguć standard života i adekvatna ishrana, očuvanje i unapređenje zdravlja, socijalna sigurnost i podrška saznajnom, socijalnom i emocionalnom razvoju, kao i zaštita od svih oblika nasilja i opasnosti i to kroz podršku roditeljima i obezbeđivanje pomoći u resursima i uslugama i kroz uključivanje same dece od ranog detinjstva u promovisanje stilova života koji omogućavaju zdravo odrastanje. 

Poštovanje dostojansta deteta
Član 13.

Dostojanstvo deteta je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica poštuju i štite dostojanstvo deteta u svim aktivnostima.

Zabrana telesnog kažnjavanja i ograničavanja deteta
Član 14.

Telesno kažnjavanje i ponižavajući postupci prema detetu u cilju disciplinovanja deteta zabranjeni su u svim sredinama.

Upotreba fizičke sile prema detetu i telesno ograničavanje deteta zabranjeni su.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, upotreba fizičke sile i mere telesnog ograničavanja deteta mogu se na najkraće moguće vreme i samo u meri koja je neophodna radi zaštite života i zdravlja deteta, drugog lica ili zaštite imovine veće vrednosti, preduzeti u skladu sa zakonom, kada je to neophodno. 

Pravo na slobodu
Član 15.

Svako dete ima pravo na ličnu slobodu, uključujući slobodu izražavanja, slobodu veroispovesti, slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Prava na ličnu slobodu
Član 16.

Deca ne mogu biti lišena slobode, izuzev u zakonom propisanim slučajevima, na način i u postupku utvrđenim zakonom.

Zabrana diskriminacije
Član 17.

Zabranjena je diskriminacija dece, neposredna ili posredna, individualna ili grupna, koja se zasniva na rasi, boji kože, uzrastu, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, smetnji u razvoju, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, izgledu i bilo kom drugom stvarnom, odnosno pretpostavljenom ličnom svojstvu ili statusu deteta.

Pod posrednom diskriminacijom posebno se podrazumeva diskriminacija roditelja, članova porodice deteta, lica koja se o njima staraju ili su im posebno bliska.
Organi javne vlasti preduzimaju sve mere kako bi se obezbedila zaštita deteta, njegovih/njenih roditelja, članova njihove porodice, odnosno lica koja se o detetu staraju ili detetu bliskih lica, kulturne ili etničke grupe kojoj dete pripada, od svih oblika diskriminacije iz stava 1. ovog člana.

Posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka deteta, odnosno grupe dece koja se nalaze u neravnopravnom položaju ne smatraju se diskriminacijom.

Najbolji interesi deteta…>>